Društvo Geografski zavičajnik

АТЕНИЦА –ВОДЕНИЦЕ ПОТОЧАРЕ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (68)

АТЕНИЦА – ВОДЕНИЦЕ ПОТОЧАРЕ

Стари изглед Ћирковића воденице

У монографији коју је приредила поводом 120 година постојања Основне школе у АтенициОд механе до школе свестране”, Мирјана Ранковић Матовић, професор српског језика у пензији наводи да је према, првом турском попису из 1476. године, у Атеници било 11 воденица поточара, од којих је једна била запуштена. И публициста Димитрије Јањић, у “Летопису Атенице и Кулиноваца “ (Чачак, 1992), пише да су воде Атеничке реке коришћене  за наводњавање плодних њива и повртњака, али и за покретање каменова у воденицама, познатим још из времена турске управе овим делом Србије. Јањић наводи да је мељава у њима вршена и за житеље драгачевских села, нарочито када су сушне године, па поточаре не раде…

Крајем 19. и почетком 20. века било је двадесетак воденица поточара које је покретала Атеничка река. Осамдесетих година врело Атеничке реке је каптирано, село је добило водовод, па су временом престале да раде и воденице. Сада их је само неколико и оне су мале оазе, не само зато што и даље на старински начин мељу жито и кукуруз, већ што су их њихови власници уредили и украсили, трудећи се да не наруше све оно што их окружује.

Воденица у доњем току Атеничке реке

Једна од њих је и Ћирковића воденица у Горњој Атеници, која се некада једноставно звала Млин, а датира из друге половине 19. века. Обновељена је 1981. године и од тада ради без прекида, а главни млинар је Милан Ћирковић Миња, иначе професор физичког.

У доњем току Атеничке реке је још једна прелепа воденица, коју народ такође зове Ћирковића, а у власништву је породице Петровић.

 

Приредила: В. Тртовић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.