БОГОРОДИЦА ГРАДАЧКА НА МОРАВИ ВАЛОВИТОЈ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (22)

Crkva foto Djordje Colovic
Чачанска црква, друга половина XIX века, аутор непознат

 

Историја Чачка сеже у далеку прошлост. Од древних ископина, владавине Рима, Византије па све до данашњих дана Чачак је континуирано насељен. Но, мало тога је остало и физички сачувано. У граду поносно стоји једна грађевина која га наткриљује још од седамдесетих година 12. века, задужбина жупана Страцимира, Немањиног брата. Прича каже да је Страцимир био на неком војном походу и да га је са војском ухватила ноћ. Током целог пута пратила их је олуја и киша. Након што су се улогорили у долини Мораве, заспали су. У свитање их је пробудило сунце и ведро небо. Киша је коначно стала. Страцимир је изашао из шатора и погледао око себе задивљен природом која га је окруживала. Његово одушевљење је било толико да се окренуо једном од својих војвода и саопштио му да ће на том месту подићи задужбину и насеље. Морава је тада протицала близу данашње цркве, тако да је вероватно да се ово догодило на простору између данашње Љубићке, Ломине и Улице цара Душана. Донедавно је црква представљала највишу тачку у граду тако да је била издигнута изнад реке. Баш на том месту Страцимир подиже своју задужбину, манастир Богородицу Градачка. О томе да је црква заиста задужбина једног од Немањића сведоче и сачувани стихови народне песме:

Полећела два врана гаврана

Од Србије земље племените

И Мораве воде валовите

Са кубета цркве Немањића

Страцимира од старине бана, све моравске темље господара.“

markica-geografski-zav-za-projekat (1)Манастир је одликовало постојање два звоника која су и данас видљива. Био је опасан зидинама и насељеним монасима. У оквиру манастира постојала је и трпезарија, болница, школа. Чачани би требало да буду поносни на немањићки драгуљ у свом граду, посебно када се узме у обзир да је наша црква старија и од Жиче, и од Хиландара, Студенице… Страцимир је са породицом готово извесно сахрањен негде или испод цркве или у порти. Њихово гробно место није до данас пронађено. Уколико би се пронашло, црква би постала историјски споменик прве категорије.

01 krst
Храм Вазнесења Господњег, фото Славуј

 

Интересантно је да је игуман манастира био једна од водећих личности цркве, тако да је једно време у цркви било и седиште митрополије. О њеном значају говори и податак да је у њој ископано тело са надгробном плочом војводе цара Душана, Ђурађа Жагровића. Данас, након што је црква више пута претварана у џамију, била руинирана, обнављана… била дом многим знаменитим личностима попут Светог Владике Николаја Жичког, када знамо да је у њој служио и Свети Сава, да ју је посећивао и Душан Силни, да је у 19. веку представљала место у којем се родила идеја о Црвеном крсту, хранионици за сироте… можемо да се дичимо и чињеницом да је чачанска црква, након коначног преузимања од Османлија, најстарија црква на целом Балкану у којој су редовна богослужења. А она се налази баш у нашем граду.

Ђорђе Чоловић, вероучитељ чачански

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.