Obrazovanje

БРАНКИЦА ЧАКАЈАЦ, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ У ШКОЛИ У СЛАТИНИ

СКРОМНА И МАРЉИВА

За Бранкицу Чакајац, најбољу ученицу Основне школе “Бранислав Петровић” у Слатини, многи су нам рекли да је, осим свих петица у дневнику, красе ненаметљивост и скромност, врлине какве се још ретко могу видети. И заиста, док смо разговарали са њом прошле суботе, када је у школи са својим вршњацима попуњавала листу жеља, као да је желела да “сакрије” све оно што је постигла својим радом и умом.

Каже да јој ништа није било тешко и да је пратила само “ритам” својих интересовања. Све се постиже радом и трудом и за Бранкицу је то пресудно. У много чему налик је својим вршњацима, воли компјутере, интернет, мобилни телефон и све оно што диктира ова дигитална ера… Али, шетње у природи су, ипак, нешто што је највише опушта и што јој много више значи.

– Тренирала сам раније одбојку… Волим да слушам музику, гледам филмове и серије, али и да цртам за своју душу – кратко уз осмех одговара Бранкица.

У годинама иза прошла је многа такмичења из готово свих предмета, јер воли атмосферу другарства, коју осећа на свим манифестацијама. За даље школовање одлучила се за чачанску Гимназију, природно-математички смер, јер сматра да ће у овој школи стећи широко образовање и најбоље се припремити за факултет, иако још није сигурна којом професијом жели да се бави у будућности. Још је рано говорити о плановима, али воли биологију и хемију, енглески језик…

– Гимназија је за мене нова средина, надам се да ћу се уклопити… Највише ће ми недостајати другови из старе школе. Екскурзију у Новом Саду ћу посебно памтити за цео живот, али и бројне догодовштине на часовима и одморима – наводи она.

Бранкичини родитељи су вредни пољопривредници, помаже им као и годину дана млађа сестра Анкица, која такође не зна за другу оцену осим петице.

– Сматрам да нема неке велике разлике између градских и сеоских школа, јер сви радимо по истим програмима, доступни су нам готово сви садржаји. Можда је нама за нијансу теже, јер осим учења, имамо обавезу да помажемо на имању. Али, све то можда има своје предности. У нашем систему образовања потребне су промене, како би настава била занимљивија, кроз игру и са новим технологијама, са што мање учења напамет – каже мудро и радује се предстојећем лету и путовању у Улцињ, заједно са осталим вуковцима. 

 

У школи су нам рекли да Бранкицу одликују несебичност и спремност да увек помогне другима и да “скромношћу, добротом и лепим васпитањем може да послужи као пример”.

Бојана Кошанин, наставница српског језика и разредни старешина у Бранкичином одељењу, у коме је чак три, од четири, добитника Вукове дипломе у ОШ “Бранислав Петровић” у Слатини, каже да је, наравно, веома поносна на успехе ђака генерације.

– Уосталом, као и на све друге вуковце у нашој школи, који су вредна деца. Бранкица се није наметнула, већ само издвојила од својих вршњака. Она је постигла изузетне резултате скоро на свим нивоима многих такмичења. Успешна је из свих предмета. Било је дивно радити или још боље рећи сарађивати са њом. Поред оцена, краси је скромност и ненаметљивост, а уједно веома је марљива и дала је све од себе током целог школовања. Она је од оних ученика, који кад год их прозовете, имају шта да кажу – закључује Бојана.

В. Т.

 

Оставите одговор