ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (89)
БРЕСНИЧКА ШКОЛА – 170 ГЕНЕРАЦИЈА НА ИЗВОРУ ЗНАЊА
Прва школа у Бресници изграђена је давне 1846. године у близини старе цркве. Први учитељ је био Милош Марисављевић из Раче код Крагујевца. Налазила се, заправо, у делу данашње црквене порте и у њој су наставу похађала и деца из свих околних села. Нека су до школе морала пешачити и по 50 километара. Како наводе извори, била је то зграда са малим прозорима, због чега је била мемљива и без довољно светлости, па су многи ђаци због ових лоших услова били болешљиви.
Тако је било више од пола века. А онда је велики задужбинар ђенерал Марко Катанић, родом из оближњег Бечња, на предлог и молбу своје супруге Софије, одлучио да у Бресници изгради нову школу, одмах преко пута старог објекта, који је касније срушен. Нова школа грађена је плански и била је у оно време једна од најлепших школских здања у широј околини. Иако се више не користи за наставу, јер је 1960. у близини направљена нова спратна школа, и данас плени својом једноставном лепотом. Катанићи су тада поклонили школи, својој задужбини, шест уметничких слика, које су 1918. однели аустријски војници.
Наводимо део говора, који је на дан отварања бресничке школе, 22. октобра 1900, одржао ђенерал Катанић својим земљацима:
„За то, драги моји земљаци, обавештавајте вашу младеж и упућујте је, да буде: Вредна, добра и патриотична кад дорасте до грађана, а и ви сами, оставите се ваших партијских злостава и трвења. Ви можете као што сам већ неколико пута напоменуо, исповедати партијска и политичка начела какова год хоћете, али за то не треба, да због тога живите у завади, да један другог мрзите и чините му зла, само за то, што један друкчије мисли него други!? Оставите се, велим, тог варваризма и тих дивљачких навика, па лепим и сложним радом и животом, дајте примера и вашој деци, да и она свој леп и користан живот продуже.
То су од прилике те моје жеље и моји савети, за које мало час вам напоменух, и мислим да не би било згорег да их се кад што сетите. Али, да ме не би рђаво разумели, ја вам ово не говорим као власт, ни у име власти, но говорим вам као ваш земљак, као ваш пријатељ, а у неколико као добротвор, који вам увек добра жели.
Ви, г. г. учитељу поклоните сву пажњу и старање, не само да децу научите читати и писати, него гледајте да им дате и домаћег васпитања, бар у онолико, у колико то нису у стању од њихових родитеља поцрпети, и тиме ћете заслужити онај општи народни благослов: “Бог да прости учитеље, па родитеље!”
А ви драга децо, ви будући грађани српски! Слушајте ваше родитеље и учитеље, владајте се добро и учите се приљежно. Вама треба да су увек пред очима ове речи једног одличног старог учитеља српског, који вели: „Знање је сила, знање је моћ; Учите се децо дан и ноћ!“
Са тим надама, драги моји земљаци, ја вам предајем, а у исто време и честитам нову школу. Ја најживље желим: да од ђака, који у овој школи почетна знања поцрпе, са временом постану примерни свештеници, добри чиновници, храбри војници, приљежни и ревносни учитељи, одлични трговци, занатлије и пољопривредници, а у главном: да сви буду радни, добри и поштени грађани српски”.
Иначе, школа у Бресници после Другог светског рата названа је “Милутин Јовичић”, по народном хероју и ово име је носила све до 2004, када је добила назив “Ђенерал Марко Ђ. Катанић”. Године 2012. Министарство просвете прогласило је бресничку школу за једну од најбољих у Србији. Школа је осмогодишња и у њој је сада око 120 ученика, али, нажалост, као и у већини места, све је мање оних који се, након даљег школовања, врате у родно место.
В. Тртовић
СЛОВЕНСКИ НАЗИВИ
Многа места у овом селу и околини, носе називе словенског порекла, који указују да је овај део био покривен листопадним шумама. Осим саме Бреснице, то су и Буковац, Јасење, Редови, Церје, Бресје, Дубље (дуб – храст)… Касније, када су ово подручје населили досељеници из Црне Горе, Херцеговине и Рашке, шуме су се крчиле, а у складу са тим и неки топоними су добијали називе – Крчевина, Голетићи…
ПОРЕКЛО СТАНОВНИКА
У “Бреснику”, школском листу из 2016. године, када је прослављено 170 година школе у Бресници, парох Радица Чанић написао је дужи текст о пореклу становника овог краја. Према овим наводима, најстарија породица у Бресници су Акшамовићи, који су овде стигли 1737. године са збегом Арсенија IV Јовановића. Пореклом су из Косатице, од манастира Милешеве код Пријепоља. Из села Шуме код Ивањице досељени су крајем осамнаестог века Јовичићи, Ненадићи, Петронијевићи, Перовићи и Марковићи.
Лечићи су стигли из Врањеша од Сјенице. У деветнаестом веку, тачније 1802. године, досељени су Баковићи из Косатице, крај манастира Милешеве код Пријепоља. Из Косатице код Ивањице стигли су Андрићи, Бошковићи и Марићи…
Касније су се доселили Вукадиновићи, Дачовићи, Ђокићи, Станковићи, Чекеревци, Урошевићи, Кочовићи, Сокићи, Лазовићи, а крајем 19. века Алемпијевићи, Јелесијевићи, Јововићи и Спасојевићи… Гучани су из околине Гуче, а пореклом су од Сјенице; из Дејановца код Зајечара су Миловановићи, а Ђорђевићи и Вељковићи су из села Драгова код Ниша.
У Бечњу су најстарије породице Катанићи и Музикравићи. Обе породице су досељене 1750. Катанићи вуку порекло из Херцеговине, а дошли су из Милатовца из Сјенице…
