Društvo Geografski zavičajnik

БРОДОВИ, ОБАЛА, ДРВАРИ, ВЕРИГЕ… – НАЗИВИ КОЈИ БЛЕДЕ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИ (74)

БРОДОВИ, ОБАЛА, ДРВАРИ, ВЕРИГЕ… – НАЗИВИ КОЈИ БЛЕДЕ

Нова времена и одреднице многе топониме у Чачку и околини су избрисали или их оставили само у сећањима старијих мештана. Неки су се, истина, „тврдоглаво“ задржали, али, иако се могу чути у говору, мало је оних који знају зашто и када су добили таква имена. Најчешће се објашњавају легендама, предањима, анегдотама.

Dobnikar Nikolić, avionski snimak Čačka 1927.

У насељу Атеница је више таквих назива. Живорад Живко Р. Јањић у својој књизи „Атеница – становништво“ (Чачак, 2003) каже да је данашња Атеница у првим деценијама 19. века пописивана као три села – Атеница, Дрвари и Обала. Прво се изгубио назив Обала, јер је село утопљено у Дрваре. То је део Атенице од савременог пута Доње гробље – Трнава до Западне Мораве, на чијој је десној обали и било истоимено село. Назив Дрвари, пише Јањић, потиче од дрвећа, које је ту расло. Име овог посебног насеља у Доњој Атеници, користило се у првим деценијама 19. века.

Pogled na Atenicu, foto: Slavuj

И док су ова два имена словенског порекла готово „изгубљена“ у времену, занимљиво је да се назив Вереџе, који је сигурно турска реч, и данас може чути. То је део који обухвата Горњу Атеницу, од старе школе до планине Јелице. У „Јеличким легендама“, Радован М. Маринковић (Чачак, 1977), наводи да назив потиче од речи фереџа (тур.ferаce, арапски faragiyya – утјеха, тјешење, развесељавање), што је врста женског огртача, које муслиманке облаче приликом изласка на улицу.

„За турског вакта и замана најумешније буле су у горњем делу Атенице израђивале дивне вереџе (фереџе) које су продавале на пазарима. По тим фереџама, и када су Турци коначно напустили Атеницу, једна део на сеоском атару прозван је Вереџе“.

Брод је био чест назив у речним областима. У серијалу „Топоними града Чачка“, новинар Мирослав Миле Мојсиловић и новинар и књижевник Радован М. Маринковић наводе да се у старим списима помиње више потеса на обали Мораве под називом брод. То су, уствари, места где је река брођена, прелажена, пошто вода није била дубока. Били су познати Трбушански (на Растокама), Траваричин (негде између Аутобуске станице, Фабрике хартије и Улице девет Југовића), чачански (вероватно – Траваричин) и Дрварски. Називе им је, наводе они, лако одгонетнути, осим Траваричиног, крај кога мора да је живела видарка, траварица.

Atenica, foto: Ljubo Novković

Слично је и са називима у којима су речи кључ и ада (тур. острво). Како је записано у „Топонимима града Чачка“, у документима из 19. века помињу се три кључа: Љубићки, Лознички и Дрварски. Они су били на местима куда је текла Западна Морава, у чијим је вировима вода „кључала“ Љубићки кључ био је јужно од Казанице, а Лознички на ушћу Лозничке реке у Западну Мораву (код кафане Цар Лазар). Дрварски кључ био је на простору Дрвара у Доњој Атеници, где је била и Дрварска ада, мање острво. Ових мањих речних острва било је више на простору данашњег града. Најпознатија је била Брусничка ада (по прилици на месту где је стара робна кућа „Партизанка“), тако названа по досељеницима из рудничке Бруснице или по мајсторима брусарима.

Изгубљени су називи Љубићки кључ, Лознички кључ и Дрварски кључ. Остао је само Кључ у ширем захвату данашње Кључке улице.“

(Живорад Живко Р. Јањић, „Атеница – становништво“,Чачак, 2003; Радован М. Маринковић, „Јеличке легенде“, Чачак, 1977; Мирослав Миле Мојсиловић и Радован М. Маринковић, „Топоними града Чачка“, Чачански глас, 1977; Абдулах Шаљић, „Турцизми у српскохрватском језику“, „Свјетлост“, Сарајево 1989)

Приредила: В. Тртовић

Оставите одговор