Foto-galerija Kultura

VESNA BUROJEVIĆ: ŠUMANOVIĆ JE SLIKAR SVETLOSTI

Razgovor sa direktorom Galerije u Šidu i autorkom izložbe „Poslednja decenija Save Šumanovića“. Izložba će u UG „Nadežda Petrović“ biti otvorena do 20. maja. 

Autor: Zorica Lešović Stanojević

Galeriju „Nadežda Petrović“ u Čačku i Galeriju slika Sava Šumanović iz Šida povezuju ljubav prema umetnosti i poštovanje prema velikim  umetnicima i entuzijazam, rekla je Vesna Burojević, prilikom otvaranja izložbe.

Sudbina Save Šumanovića je višestruko vezana za Šid, Vi o tome znate mnogo više?

– Sava Šumanović je ranu mladost i poslednje godine života proveo u Šidu. Potiče iz ugledne građanske porodice koja je bila izuzetno naprednih shvatnja. Svi su bili školovani, svi su imali neke funkcije na društvenim lestvicama, a Sava Šumanović je bio sin jedinac u široj porodici. Mi to tako kažemo u Sremu.

IMG_2470

I taj sin jedinac je trebalo da postane pravnik i sve su u tom pravcu roditelji preduzeli. Kad je maturirao izjavio je da želi da postane slikar. Ni danas ljudi nisu srećni kad im se deca opredele za  umetnost, međutim njega je porodica podržala u svakom segmentu života i stvaralaštva, i omogućila mu idealne uslove za rad, školovanje i boravke u Parizu, boravio je u Bulevaru Monparnas, gde mu je arhitekta sredio atelje, kako da mu pada svetlost po njegovoj želji, sve… A kada se vratio u Šid, bio je oslobođen svih drugih obaveza, potpuno se posvetio stvaranju. Zato je mogao za tih deset godina da naslika 600 slika, da to budu vrhunska dela, da priredi izložbu 1939, kao najznačajniji događaj za tih deset godina, sa 410 dela na Novom univerzitetu u Beogradu i to je stvarno bio spektakl, nešto što se više nije ponovilo. Međutim, izložba je otvorena 3. septembra, na dan početka Drugog svetskog rata, koji je sve pokvario pa i uzlazni put Save Šumanovića, koji je sebi obezbedio mesto u Parizu, jer je među brojnim velikim umetnicima, uspeo da se istakne i da ga likovni kritičari primete. Kada je trebalo najviše da radi i posveti se slikarstvu, njega je zadesio rat. Kada Šid ulazi u NDH on prestaje da se potpisuje, kao da ukida samog sebe iz sveta koji stvara. Kao da je predosetio šta će mu se dogoditi. I naravno, prvo je nestao sa sveta slike, da bi zatim zaista nestao sa ovog sveta.

Kako su sačuvane tolike slike u ratnim okolnostima?

– Njegova majka je sačuvala slike, jer tu ne samo da je bio rat, nego i Sremski front do 1945. godine, granate su neprekidno padale. Sve slike je stavila u ormane, obložila ih jorganima, raznim materijalima, samo to joj je ostalo od sina jedinca. U to vreme slikarstvo nikoga nije interesovalo i to je bila sreća. Celu zbirku od 417 slika i kuću, u kojoj je bio Sreski sud, poklonila je našem gradu, tako da je Sava Šumanović opet ostao u svom gradu, u svojoj kući, a Persida Šumanović je svojom upornošću i mudrošću uspela da obezbedi da se otvori i njegova galerija.

Osnovne karakteristike Šumanovićevog dela?

– Ako pričamo o poslednjoj deceniji, Sava Šumanović je stvarao u ciklusima. Njegovi najpoznatiji ciklusi su „Povraćaj šidskim baštama“, „Povraćaj šidskim sokacima“, „Šidijanke“, „Dečji likovi“. Teme koje se izdvajaju su pejzaž i akt, smatra se našim najboljim koloristom, on je kao slikar svetlosti neprikosnoven, slikar snegova, njegovi zimski pejzaži su nešto posebno. Slikao je slikarskim nožem, ne četkicom. Zanimljiva je priča i o aktovima, o kojoj piše u svom autobiografskom tekstu za izložbu 1939. Kada je došao iz Pariza, prvih pet godina nije mogao da nađe model za akt, niko nije hteo da mu pozira. A onda se 1935. pojavila Ema, Slovenka koja je pristala da mu pozira i tako je nastao ciklus „Šidijanke“ ili „Kupačice“  i to je jedan grandiozan poduhvat. Upravo ovaj ciklus ćemo izložiti u jednom prostoru 4. maja u Šidu. Poslednje što je naslikao je triptih „Beračice“ , to je dirljiva priča, na kojoj se prosto čita predosećaj kraja i tragedije koja ga očekuje u životu. Dvanaest mladih žena nosi korpe prepune crnog grožđa, u pozadini se nazire zrelo žito, to su slike prepune hrišćanskih simbola.

U prethodnom periodu značajni su njegovi odlasci u Pariz, susret sa savremenom umetnošću, razumevanje svega toga, jer, odlazili su i drugi naši umetnici, ali nisu umeli da se uklope. Tu se upoznao sa odjecima kubizma, konstruktivizmom Andreja Lota i to je ono sa čim smo mi, naša umetnost, preko Save Šumanovića postali savremeni i pošli u korak sa svetom. Njegov „Pijani brod“  je možda najznačajnije delo prve polovine 20. veka u srpskoj umetnosti. Pored toga što je bio veliki i marljiv umetnik, bio je i izuzetan čovek.

Kako se kotira Sava Šumanović u evropskom slikarstvu?

– Nažalost, nismo se potrudili da ga predstavimo u Evropi. To je naš budući zadatak za koji se pripremamo. On se sam predstavio kada je boravio u Evropi, njegove slike su komentarisane, reprodukovane, družio se sa najvećim umetnicima, i mnogo je priča o tom vremenu i koliko je bio savremen i moderan. Nekako se dogodilo da Šumanović nikada nije samostalno prestavljen u inostranstvu i to je naša velika želja. Moja želja je da sa našim Ministarstvom kulture napravimo izložbu u Francuskoj.

Ostavite odgovor