Kulturni vodič

ВЕЧНИ СТИХОВИ АХМАТОВЕ И ЦВЕТАЈЕВЕ

РОМАНТИЧНО ПОЕТСКО ВЕЧЕ КСЕНИЈЕ РАДОЈИЧИЋ

„Цео сам живот проживела међ’ стиховима,

С људима се није дало“ (М. Цветајева)

Завичајно друштво „Чачани“ приредило је још једно лепо романтично вече, овог пута посвећено руској женској поезији, тачније великим песникињама Ани Ахматовој (1889-1966) и Марини Цветајевој (1892-1941). Препун Клуб Дома културе у уторак, 13. новембра, у коме је ипак доминирала женска публика, доказ је да искрена и дубока поезија имају вечни одјек.

Вече, пре свега са темом „љубави руске жене, велике руске душе“, припремила је Ксенија Радојичић, професорка руског језика, коју Чачани знају по многим вечерима и дружењима посвећеним руској књижевности.

– Ми се боримо да овом граду покажемо да чувамо традицију, да негујемо пријатељство са братским руским народом – рекла је на почетку вечери Милица Допуђа, председница Управног одобора Завичајног друштва „Чачани“.

Ксенија Радојичић говорила је о богатом животу, љубавима и песништву Ахматове и  Цветајеве, чије су стихове говориле Софија Димитијевић, Маша Штављанин и Ивана Нишавић.

– Ана Ахматова и Марина Цветајева представљају једно велико богатство духа, одраз руске душе. Оне су имале веома буран, али истовремено и врло тежак живот, проткан страдањима – рекла је, поред осталог, Ксенија, која сматра да је у савремено доба, када се много говори о људским и правима жена, запостављена нежнија страна и љубав коју носимо у себи. Зато је и одабрала песникиње, које не припадају само руској, већ и светској књижевности.

– Од читаве плејаде руских писаца, мало је жена које су оставиле толико трага као њих две. Не морамо да волимо књижевност, ни правце којима су припадале, али када слушамо мелодију руског језика у њиховим песмама, па и у преводу, не можемо да не осетимо нежност и да не помислимо на љубав, нешто најлепше што једна песма може да побуди у човеку – рекла је за „Чачански глас“ Ксенија Радојичић, која својим дугогодишњим ангажовањем, настоји да промовише руски језик и да широј публици приближи руску културу. Она сматра да се и однос према руском језику, једно време запостављеном у нашим школама, данас ипак мења, јер су економске и културне везе са Русијом веома богате и традицоналне.

Својом музиком вече је обогатио Дејан Визант.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.