Aktuelno Grad

VISINA NA KOJOJ “RASTU KRILA”

ČAČANI NA ELBRUSU, NAJVIŠEM VRHU EVROPE

10
Sanja i Miroslav na Elbrusu sa zastavom PD „Kablar“
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Ekspedicija Kakaz 2017

Miroslav Injac i Sanja Radulović, članovi Planinarskog društva “Kablar” mogu reći da su “gledali” Evropu sa njenog krova. Njih dvoje su bili deo eksepedicije na Kavkaz, koju je krajem juna organizovao Planinarski klub “Predejane”, pod vođstvom Zorana Pavlovića. Za Miroslava i Sanju Zapadni Elbrus (5.642 metra) je najveća osvojena visina, ali kažu da to nije i njihova granica, jer već sledećeg leta planiraju put u Peru i vrh iznad 6.000 metara. Kako pričaju, ekspedicija, koja je brojala 22 člana, protekla je po planu, iako ih je od starta “pratila” priča o nestanku jednog američkog planinara, upravo na putu za Elbrus.

Sanja, koja planinari od 2010, prošle godine je osvojila Mon Blan (4.807) i odmah po povratku kući rešila da ide na veće visine. Već u septembru se prijavila za Elbrus. U međuvremenu se pela na Komove, a sedam dana pred odlazak na Kavkaz vodila je grupu na Hajlu (oba vrha na oko 2.500 metara). Drugih posebnih priprema nije bilo, ako se ne računa svakodnevni posao na velikom imanju, kaže uz osmeh ova planinarka i poljoprivrednica iz Milićevaca, gde živi sa porodicom.

Za odlazak na najviši vrh Rusije i Evrope, Miroslav Injac, po zanimanju javni izvršitelj, pripremao se najviše na našem Kablaru i na atletskoj stazi, ali veliki značaj ima njegovo desetogodišnje iskustvo u PD “Kablar”.

Iz Srbije su krenuli 22. juna. Posle dva avionska leta, prvo do Moskve, a onda do Mineralnih Voda, stigli su u podnožje Elbrusa, u selo Terskol na 2.100 metara. U ekipi sa kojom su išli na Kavkaz, bili su planinari iz Srbije, Makedonije, Crne Gore i Slovenije i uglavnom su se znali sa nekih ranijih uspona.

– Kada smo krenuli, u Srbiji je bilo veoma toplo, tako da je prvo trebalo privići se na temperaturnu razliku. U Terskolu nas je sačekalo prolećno vreme, ali su temeperature sa ekstremnim razlikama. Preko dana je bilo veoma toplih perioda, gotovo vrelih, a tokom noći, uz ledeni vetar, oko minus dvadeset. Ipak, vreme nas je odlično poslužilo, jer nije bilo odlaganja, iako smo imali tri rezervna dana za slučaj lošeg vremena. A to se dogodilo, jer je nevreme počelo upravo kada smo sišli sa vrha – pričaju planinari iz Čačka…

…Peti dan ekspedicija je stigla do vrha. U ponoć su krenuli iz baznog doma, a na samom Elbrusu su bili u 11 pre podne. To je oko 1.600 metara visinske razlike, a dužinske oko šest-sedam kilometara. Međutim, kako kažu, na tim visinama meri se samo vreme…

…Na pitanje šta je motiv za ove velike visine, Sanja kaže da je to osećaj moći i dokazivanje sebi da može da pomera svoje granice.

– Sa osvajanjem svakog vrha sve je veće samopoštovanje. Kao da čoveku rastu krila. Imam utisak da sam, sa svakim vrhom koji sam osvojio, postojao sve jači i bolji čovek – reči su Miroslava.

Za oboje je Elbrus lični rekord. Do sada. Jer, Sanja i Miroslav su se već prijavili za ekspediciju koja sledeće godine u avgustu ide u Peru. Ka visinama preko 6.000 metara!

V. T.

ČUVAR VISINA

Elbrus je ugašeni stratovulkan na Kavkazu. Zapadni vrh (Zapadni Elbrus) sa nadmorskom visinom od 5.642 metara je najviši vrh Evrope i Rusije. Koren reči Elbrus je staropersijski i znači “čuvar visina”.

(Ceo tekst možete pročitati u novom broju „Čačanskog glasa“)

 

 

One thought on “VISINA NA KOJOJ “RASTU KRILA”

Ostavite odgovor