ПОРЕД САВЕТОДАВНЕ УЛОГЕ, УЧЕСТВУЈЕ У ПОЈЕДИНИМ СЕГМЕНТИМА ОБРАЗОВАЊА
Један од 35 чланова Националног просветног савета (НПС) је и Владан Ницовић, директор Економске школе у Чачку, кога је у ово тело делегирало Друштво директора школа Србије. Иако ово тело има саветодавну улогу, моћи ће да даје предлоге и сугестије на предложена законска решења у области просвете. За разлику од претходног састава НПС, сада је сужено поље деловања, а ради ефикасности смањен је и број чланова са 44 на 35. Наредне две године Ницовић ће представљати Друштво директора школа Србије, које је настало 2009. у Моравичком округу.
– Национални просветни савет и Савет за средње стручно образовање су два савета која постоје у нашем образовном систему. Они су до недавно имали већу улогу, али по новом Закону су смањене надлежности. Њихова улога је да дају мишљење и учествују у појединим пословима у оквиру образовног система. Одлуком Владе РС, од 16. марта, изабран је нови сасатав Националног просветног савета, који је у претходном периоду имао 44, а сада 35 чланова. Чланови НПС су представници универзитета, односно високошколских установа, факултета, верских заједница и синдиката. Основни задатак НПС је да се бави општеобразовним предметима, у оквиру наставних планова и програма за изучавање у основним школама, гимназијама и средњим стручним школама. Савет за средње стручно образовање бави се стручним предметима – објашњава директор Ницовић.
Национални просветни савет има саветодавну улогу, даје мишљење, предлоге, а може и да учествује у неким сегментима образовања у Србији, да предлаже правце развоја, поступак доношења закона, компетенцију наставника и стручних сарадника, директора, стандарде посебних програма за предшколце… Првој, конститутивној седници НПС, одржаној почетком априла, присуствовао је и министар просвете Младен Шарчевић, а осталим помоћник министра за средње образовање Александар Пајић. До сада су одржане три седнице Савета и већ су усвојени предлози Завода за вредновање квалитета рада и Завода за унапређење образовања и васпитања, а разматрани су и предлози за реформисање гимназија.
– На првом састанку смо дали мишљење о наставним плановима и програмима за први разред гимназија, јер су у току неке измене. Било је различитих ставова, али уз мале измене, од 1. септембра може да се усвоји реформисани програм у свим гимназијама у Србији. Реч је о благом усмеравању, или трансформисању просечног гимназијског образовања. У оквиру ових гимназијских планова и програма имаћемо благо усмеравање ка економији, математици, информатици… Укупно има девет модула за које ће се ученици изјашњавати путем изборних предмета. На другом састанку НПС тема су били наставни планови и програми из стручних школа, из области грађевине, електротехнике, енергетике, прехране, туризма. Закључили смо да је неопходно да оба савета одрже заједнички састанак, јер се неки предмети појављају и као општеобразовни, и кроз стручне предмете у процесу образовања. Неопходно је да усагласимо све наставне планове и програме. На трећем састанку је започело сагледавање реформисаних разреда, другог и шестог, у основним школама. Један део наставног плана и програма је анализиран, а на следећој седници, средином јуна, биће разматран и други део, односно Национални просветни савет би уз евентуалне корекције требало да да зелено светло, како би у образовном систему могли да се примењују од септембра – каже Владан Ницовић.
Савет даје и предлоге за смањење осипања ученика из система образовања, за образовање наставника, као и о уxбеницима и другим училима. Такође учествује у изради стратегија образовања и прибављању мишљења, заједно са релевантним друштвеним групама које се налазе у сектору образовања, наглашава Ницовић.
– Национална матура би требало да заживи 2021. године, односно садашњи прваци биће прва генерација која ће полагати по новом систему. Годину дана раније биће одржан завршни испит за ученике трогодишњих занимања. Општа матура за ученике гимназија подразумева тест из два основна предмета (српски језик и књижевност и математика) и једног изборног предмета (физика, хемија, историја, географија, страни језик…). На овај начин би ученици из гимназија са општом матуром могли да конкуришу на било који факултет. Резултати матуре биће и улазница за многе факултете и више школе. Када је реч о матури средњих стручних школа, имамо обавезни део (српски језик и књижевност и математика), који се покалапа са обавезним делом опште матуре, и теоријско-практични, као комбинацију неколико предмета који се изучавају током четири године. Са тим резултатима матуранти из Економске школе могли би директно да упишу Економски или Правни факултет, и да то буду бодови према којима ће бити рангирани на факултетима. Међутим, ако желе да студирају друге факултете, на почетку четвртог разреда, треба да пријаве да ће поред стручне, полагати и општу матуру. Уложиће више напора, али ће имати проходност на свим факултетима. Ученике школујемо за свет рада и примарно је да их научимо послу који су они одабрали, као будући позив. За разлику од гимназијалаца, они уз мало напора могу да имају две дипломе, стручне школе и општу, и да аплицирају где год желе – истакао је директор Ницовић.
Н. Р.