Društvo

ВУЈЕТИНЦИ, ПОНОС НА КАМЕНУ

Њ.В. Бунгур, по други пут међу Србима

У селу под Острицом завршне припреме за другу светску Бунгуријаду заказану за недељу 1. октобра- Казивање о чудима око Соколице, сведочење столетног испосника Теодосија, песме и игре и богата трпеза- за све учеснике и намернике

Тек што су се слегли утисци о прошлогодишњој светковини, Вујетинчани су наставили започето и ових дана довршавају последње припреме за своју Другу светску Бунгуријаду. Његово ’’величанство’’ Бунгур ће се тако 1. октобра, по други пут у Вујетинцима крчкати пред Задружним домом, а из земљаних лонаца замирисаће и друга заборављена јела. Она ће уз многе друге ђаконије поново бити- бесплатно послужена свим учесницима и намерницима, уз иће и пиће, на овом великом народном скупу под називом ’’Вујетинци, понос на камену’’ са почетком у 11 сати. Планиран је и богат, до сада у овом месту, невиђен уметнички програм. Биће песме и песника, а своје учешће на Бунгуријади су већ потврдила културно уметничка друштва из Кладова, Чачка, Мојсиња и Брђана. За ову прилику, као изненађење, је спремљена и необична позоришна представа ’’Казуј Теодосије’’. Комад je написао и на сцену поставио Драган М. Тодоровић, аутор романа ’’Куд се деде Немањића благо’’. Ова књига је објављена у два издања, а њене мистине приче о некуд несталом златном товару српског деспота Ђурђа Бранковића, и необичним и необјашњивим и чудима око Соколице, одавно изазивају знатижељу и нагађања. У представи ’’Казуј Теодосије’’, уз доказаног глумца Драганчета Милованчевића из Тополе,, по први пут на даскама које живот значе окушаће се и чачански натуршчици Милан Милошевић и Милан Васовић.

Бунгуријара 2016. Фото: Раде Бошњак

Вујетинци су мало место од око стотинак лепих кућа смештених у предивном планинском пределу, на даљим обронцима Рудника и надомак остатака средњевековног утврђења Борач. Плодне оранице земље у овом крају су отргнуте од планине, а једри воћњаци ове године су понели као никад. Традиционално гостопримљиви овдашњих људи, а од недавно и јединствена ’’Бунгуријада’’, дан када се спремају и нуде јела са старе српске помало заборављене трпезе, учинили су да овај крај постаје све занимљивија дестинација за госте и намернике. Прошлогодишња светковина Прва светска бунгуријада окупила је више стотина гостију из земље али и из иностранства. Вредне Вујетинчанке су тада, за све госте, на трпезу дугу двадесет корака изнеле и послужиле безброј домаћих сланих и слатких посластица и ђаконија. Удруженим снагама мештани су прошле године обновили споменик учесницима Ослободилачких ратова, уређен је центар села и постављена нова улична расвета. Ђаци основне школе ’’Др. Татомир Анђелић’’ су за дан славља добили и књиге за библиотеку и неке друге скромне поклоне. У великим лонцима и казанима испред Месне заједнице за госте и мештане је кувана врућа ракија, мирисали су пасуљ и кисели купус. Секло се печење са ражња, служена љута препеченица, али и сокови од шумских плодова и на сваком кораку нуђено свеже убрано, непрскано воће. Свирала је хармоника младог Вујетинчанина Дарка Стојића, заиграло је, као у добра стара времена, и велико, весело народно коло. Радовали су се старци и баке, радовала се и деца. Необичан декор од старих и заборављених ствари и алата из својих качара донели су и поставили око импровизоване позорнице на тракторкој приколици Раде Сојић, Миро Дачић, Мићо Галовић, Мирослав Стефановић, Урош Момчиловић, Иван Грујовић, Раде Тешовић, Милица Дачић, Иван Радосављевић, Милан Ђоковић и многи други. Шаренили су се Вујетинци од народних ношњи које су са поносом носила деца, стасити момци и горде девојке. Вујетинчани су доказали да у свом месту могу направити велики народни збор, и бар једном годишње позвати све своје пријатеље и дружити се са људима добре воље.
У око 110 кућа, у Вујетицима живи близу 400 становника. Мноштво је извора здраве пијаће воде. Околне густе букове и храстове шуме и сваки комад плодне земље отргнут од планине представљају право природно богатство. Посебно, у Вујетинцима су злата вредни традиционална слога и добри међуљудски односи.
Фото: Раде Бошњак

Готово да нема мештана који су у свађи или, далеко било, да се споре на суду. Уз послове који су уобичајени на селу, од вајкада, овде се вади и обрађује чувени вујетиначки камен. Овим занимањем, не јурећи много за послом у околним градовима, одавно се озбиљно баве и млади, а њих је све више у селу. Како им одавно недостају културни и забавни садржаји и дружење, овдашњи момци и девојке су одлучили да ствар узму у своје руке, и да пронађу начин да млађарију из града и других крајева једностаавно доведу- на свој праг.
-Друга Бунгуријада, трудимо се, биће боља од прве, прича Бојан Галовић (30), председник Организационог одбора. – Село ће опет без много помоћи са стране, као и прошле године, поднети најтежи део терета око организације и финансирања ове манифестације. Двадесетак наших младића уређује центар села, поставићемо и велику бину испред школе. Да не грешим душу, имамо и велику помоћ наших старијих. Спремни смо да старинским јелима угостимо све оне који нам 1. октобра дођу на виђење. Наша прича се темељи не само на старом јелу званом Бунгур, већ и на томе да сачувамо и обновимо и од заборава отргнемо многе народне обичаје и да свету покажемо наше гостопримство и жељу за стицање нових пријатељстава. Пријатно смо изненађени одзивом Кладова. Председник те општине господин Радисав Чучулановић, и директорка њиховог КУД-а госпођа Мирјана Милутиновић се унапред радују доласку у Вујетинце. Прологодишње искуство и велика медијска подршка, а затим и позитивни утисци наших гостију уверавају нас да смо добро започели, и да ваља наставити са одржавањем оваквих скупова којима је циљ обнављање старих и стицање нових пријатељстава, закључује Галовић.
Кажу, добар глас се далеко чује, а о Вујетинчанима одавно говоре све најбоље. И, да не заборавимо, у тајанствену пећину под Соколицом, надомак села, завирују и даље неки трагачи за благом, али узалуд. Ни део блага деспота Ђурђа Бранковића овде још није пронађен. Истина, обнародована су нека нова чуда око Соколице, виђене неке чудне утваре и ничим изазване гореле су неке ноћне ватре али, то су приче за лаковерне и малу децу. Промућурни су одавно схватили да је много боље ући међу ове људе са искреним намерама је се тако лакше стиже и у њихова чиста срца. Позив за ново виђење на Другој Бунгуријади важи за све који у недељу 1. Октобра дођу или забасају у Вујетинце. За заборавне и подсећање. Светковина почиње тачно у 11 сати. Ко окасни на полагање венаца и званичну здравицу, или пропусти почетак представе посвећене испоснику Теодосију, касни и за порцију укусног бунгура. Деца и репеташи ће га ионако, као прошле године, смазати- до дна казана.
Д.М.Т.
Аутор фотографија Раде Бошњак

Оставите одговор