Kultura

Глумац Небојша Илић Циле о поезији глумаца

– Они су читавог живота говорили туђе речи, па и поезију, а своју су стидљиво писали и ћутали – рекао је на великој сцени Дома културе драмски уметник Небојша Илић Циле, глумац Атељеа 212, започињући поетско-драмско вече, током кога је уметнички тумачио поезију својих колега ветерана…

Говорио је Небојша Илић поезију Љубише Бачића са специфичним сокобањским дијалектом, али и богатом лексиком и митологијом, Павла Вуисића, писану по кафанским столњацима и кутијама од цигарета, коју је сабрала и објавила његова супруга, део тестамента, неке телеграме који су одраз његовог специфичног хумора, рукописе Зорана Радмиловића и бритко “Писмо обичног грађанина судији” својевремено објављено у НИН-у 1980, као најдубље, најтачније и најлепше речи написане о глумцима и професији, у коме се на сатиричан и саркастичан начин бави феноменом страха и односом “структура” према глумцима и цензуром у глумачком позиву. Потресен “количином актуелности” Шекспировог Сонета бр. 66, Илић га је уврстио у ово поетско вече, напомињући да идеја о сабирању поезије глумаца траје већ три године и неће се завршити само на томе…

З.Л.С.

 

Интервју са Небојшом Илићем читајте у наредном броју “Гласа”

Оставите одговор