Kultura

ГРАДСКА БИБЛИОТЕКА ПРЕДСТАВИЛА АНЕКС ШАБАЧКЕ БИБЛИОТЕКЕ КАО МОДЕЛ ЗА 21. ВЕК

ПОСЛЕ 170 ГОДИНА, У ШАПЦУ И ЧАЧКУ

Модерно библиотекарство као тема која се неминовно намеће у технолошки убрзаном времену дигитализације, суочава српске библиотеке са прописаним стандардима, али и елементарним проблемом простора за рад и смештање фондова. Оно што је, такорећи до јуче, било заједничко Библиотекама у Шапцу и Чачку је, пре свега трајање. Шабачка је основана 1847, а чачанско Читалише 1848. године. Обе су патиле, а наша још увек, од недостатка физичког простора за рад. Ни са 2.670 метара квадратних, укључујући и површину савременог анекса, Библиотека у Шапцу не испуњава стандард прописан законом. Шта онда рећи за чачанску Библиотеку, која на свим локацијама које користи, за сада, сабира тек око 670 квадрата и на дну је у Србији међу матичним библиотекама, заједно са Нишом и Пиротом, узимајући као параметер корисну површину у односу на хиљаду становника, што је мера за рангирање библиотека по корисности свог простора према броју становника.

Како изгледа модерна, дограђена библиотека у Шапцу, отворена прошле године поводом јубилеја, 170 година од оснивања, а како ће изгледати најмодернија библиотека у Србији изван Београда, која се гради у Чачку, домаћа публика је могла видети кроз видео презентацију и краћи документарни филм у среду, 7. марта, у организацији Градске библиотеке “Владислав Петковић Дис”. Презентацију градње анекса Шабачке библиотеке представила је Соња Бокун Ђинић, донедавно директорка ове установе, док је о визији модерног библиотекарства, наводећи примере из неких европских земаља које нису богате као западне, али су паметним улагањем од својих установа створиле незаоблазне културне центре, говорио др Богдан Трифуновић, директор чачанске Библиотеке. Краћим филмом, чији су аутори библиотекари Марија Радуловић, Qубиша Ћирковић и др Богдан Трифуновић, хронолошки су представљени историјат и путешествије чачанског храма књиге кроз различите просторе од 1848. до 2018. године, у којој се коначно, после 170 година, очекује њено удомљавање по највишим стандардима.

-Библиотека се у последње две године бави темом библиотека за будућност. Изградња анекса Шабачке библиотеке, који је грађен последњих десет година, редак је пример успешног пројекта, којим је ова установа добила знатно проширење својих просторних капацитета, а важно је напоменути да је та зграда већ имала солидан простор, али су се запослени са директорком Соњом изборили да добију анекс, чиме су заиста своју Библиотеку позиционирали као једну од најмодернијих и најбољих јавних библитека у Србији. Сматрамо да је врло корисна размена искустава, имајући у виду да се и наша Библиотека ускоро сели у нови простор – рекао је др Богдан Трифуновић.

Прва наменски грађена зграда за установу културе у Шапцу донела је тамошњој Библиотеци нових 1.000 квадратних метара припојених постојећим 1.700 квадрата, у здању Владичанског двора, где је била смештена од 1854. године.  У свом излагању Соња Бокун Ђинић је говорила шта подразумева библиотека за 21. век, каква су искуства, који су позитивни трендови и негативни аспекти који су пратили изградњу анекса Библиотеке у Шапцу.

-До изградње овог анекса Шабачка библиотека није стекла свог прага, а постоји већ 170 година. Смештена је у Владичански двор, одузет свештенству, наслеђену зграду из 1852. године, која велелепно изгледа, али није функционална установа за библиотеку, посебно, програме какаве желимо да развијамо у данашње време. Градња анекса трајала је протеклих десет година, а архитектуром и својом функционалношћу, ова зграда је заправо то што ми видимо у библиотеци и прошлог и овог века, а то је модерна традиција. Кад кажем модерна традиција мислим на све модерне програме које развијамо, не само папир и књига, него и дигиталне колекције. Наравно, не одричемо се онога што је традиција сваке библиотеке, а то је књига, али наша визија је била, читалац са књигом у руци, али окружен модерном технологијом. Простор без физичког простора не постоји, иако смо рекли да је ово дигитално време које говори о “библиотеци без зидова”. Наши гости су захваљујући интернету и дигиталним колекцијама сви читаоце који нас виде широм света, и ми смо за њих отворени и онда када физички то нисмо. Посебно су осмишљени простори за најмлађе. Наше зидове красе и бројна уметничка дела, а користи се активно и дворишни простор. То је библиотека за 21. век, а ми смо својим програмима на том путу.

Говорећи о стандардима које мора да задовољи библиотека за 21. век, Соња Бокун Ђинић је рекла да они на срећу постоје, али их “културна политика ове земље често заборави и не примењује”. Зато ми још увек говоримо о броју књига по глави становника, па кажемо три у просеку, а заправо треба да говоримо, не о књигама које су давно прочитане или се више не читају, већ о књигама које сада тражи читалац. Зна се колико треба да има књига, колико простора, колико запослених, која врста стручњака треба да ради у библиотекама, који програми треба да се развијају.  И са укупним наведеним простором, са фондом од око 200.000 књига, око 50.000 томова периодике, безброј примерака некњижне грађе која је сабрана у библиотеку и веома важна (ту су разгледнице, фотографије, позивнице), Библиотека у Шапцу још није достигла прописани стандард, наводи Бокун Ђинић.

-Библиотека у Шапцу је једна од најбољих Библиотека у Србији. Поредећи стандарде наше две установе, треба рећи да ће нова зграда чачанске Библиотеке имати 3.128 метара квадратних корисне површине, а тренутно користимо свега 670 квадратних метара. Наш фонд броји око 150.000 књига, и фонд периодике је мањи, има око 10.000 свезака, јер нисмо имали простор. Шабац је, иначе, до Првог светког рата био три пута већи од Чачка, али је веома страдао. На њиховом примеру се показује шта је неопходно да би библиотека добро пословала. Модеран простор подразумева функционалне зграде отворене за становништво. То су зграде које не служе само као библиотечки фондови и депои књига, важно је да становништво свих генерација у библиотеци може да задовољи добар део, не само својих културних, већ и информационих и других потреба. То је концепт коме и ми данас тежимо – истакао је директор чачанске Градске библиотеке др Богдан Трифуновић.

Зорица Лешовић Станојевић

 

 

 

Оставите одговор