Uncategorized

ГРУМЕН ЗЕМЉЕ И ГРУМЕН ЉУДСКЕ ДУШЕ…

ИЗЛОЖБА ГРНЧАРИЈЕ ИЗ КОЛЕКЦИЈЕ МОМЧИЛА ГОЈГИЋА ПОВОДОМ ДАНА ГРАДА У НАРОДНОМ МУЗЕЈУ

Пише: Зорица Лешовић Станојевић

Стиховима песника Мике Антића „Грумен земље и грумен људске душе, то је и темељ и кров света“, насловљена је изложба отворена у понедељак, 17. децембра, у Галерији Народног музеја, поводом Дана града. У улози домаћина изложбе, у име градске управе, био је помоћник градоначелника Владан Милић. Изложба је отворена песмом „Хорума“, хора привредника и Саша Смрекића.

Изложба, чији је аутор етнолог Ивана Ћирјаковић, виши кустос Народног музеја, презентује 88 предмета из приватне колекције Момчила Гојгића (1941), колекционара, рођеног Чачанина, који је ,нажалост, преминуо јуна ове године у Београду, где је живео и радио као дипломирани правник у Београдским електранама, ЈУГЕЛ-у, а генерације ће га памтити и као заљубљеника и дугогодишњег члана чувеног „Крсманца“. Био је велики љубитељ уметности и колекционар, а породица  Гојгић је омогућила да публика види само део његове збирке, која броји око хиљаду предмета.

-Предмети од керамике су стални чинилац људске свакодневице још од праисторије. Током развоја цивилизације увек су присутни у најразличитијим облицима. Збирка коју је формирао Момчило Гојгић састоји се од предмета украсне и употребне керамике са простора читаве бивше Југославије и околних балканских земаља, Мађарске, Румуније, Бугарске – истакла је, поред осталог, Делфина Рајић, директорка Народног музеја.

Изложбу је отворио етнолог Драгомир Антонић, речима захвалности дародавцу Моми Гојгићу, кога је познавао. Осврнувши се на значење појма грчког порекла – керамика, који означава грнчарску или лончарску вештину, Антонић наглашава да је управо она била разделница цивилизацијских епоха. -То значи да појава грнчарске вештине историју цивилизације дели на епоху пре проналаска лончарског кола и епоху после. Лончарско коло и грнчарија означавају напредак, као што је то данас, рецимо, интернет. Златне, или веште руке, код нас у српској традицији се тако каже, су од тог грумена земље, али са душом, како наводи ауторка изложбе Ивана Ћирјаковић, су вештином коју мајстор поседује, успевао је да створи грнчарска дела. Велика је вредност да међу нама има људи, као што је био Мома, који знају да процене шта је лепо, вредно, и да то оставе своме граду, из кога су потекли. То показује да прошлост треба чувати и угледати се на тракве људе, јер, да се не заваравамо, ма шта ми мислили, од прошлости се може живети. Погледајте Грчку, Италију, ренесансу. И друге земље имају море, али у ове земље људи хрле, јер имају прошлост. Тако је и са нама Србима, имамо прошлост, треба да је сачувамо, улепшамо, и да је понудимо свету да је види. Код нас се управо долази због лепоте и због прошлости коју смо сачували – истакао је Драгомир Антонић.

На крају је директорка Народног музеја изразила жељу да ова установа настаци сарадњу са породицом Гојгић, у правцу оснивања легата, како би колекционару Момчилу Гојгићу била испуњена његова велика жеља.

 

Оставите одговор