Kultura

“ДИСАЊЕ У ЈАБУКУ” – УМЕСТО ВОШТАНИЦЕ…

ЦЕНТАР ЗА КУЛТУРУ У СВРЉИГУ ОБЈАВИО НАГРАЂЕНУ КЊИГУ МИЛАДИНА ВУКОСАВЉЕВЋА

 

Збирка песама “Дисање у јабуку”, чачанског песника, новинара и публицисте Миладина Вукосављевића, прошле године понела је награду “Гордана Тодоровић”, као најбољи рукопис пристигао на конкурс Центра за туризам, културу и спорт у Сврљигу, који је уједно и њен издавач. Објављена је недавно као четврти наслов деветог кола поетске едиције “Бдење”, а уредник издања је Радослав Вучковић.

Песник Миладин Вукосављевић кроз шест циклуса “староставно исписује поетску историју човековог метафизичког прегнућа, његовог бивства и суштине, кроз одгонетања ујава у тајанству, тишини, слутњи или пепелу”, записала је члан жирија Милица Миленковић, у свом поговору насловљеном “Ка ујаву немуштог”, напомињући да је књигом “Дисање у јабуку” читаоцу понуђено једно захтевно читање, које би требало да резултира сазнањем-општим сазнањем о могућностима и значењима ујава аналогним откровењу. Она верује да ће читалац у овој збирци пронаћи одговор на песниково питање “Зашто мудраци, непрестано беже/ Да нам и неизбежне истине објасне”(Обек чуда), и да ће удахнувши језик ове одличне поезије, препознати многе истине о човековом бивству и тајни васкрсења. Макар да оне не остану само у слутњи песника.

Наслови циклуса најбоље сведоче о мотивима поетског промишљања награђеног песника, међу којима доминира “пролазност као општи човеков удес” бележи Милица Миленковић. Први циклус “Прекада таја”, сугерише “Ишчитавање тишине древних чатаца судбина из камених књига”, који посустају пред “потоњим знаком” и “бременом древних брига”. Већи део другог циклуса “Преко Никољског јеванђеља писано”, чине два подциклуса или поеме: “Псалми” од 13 сонета и “Отпретавања греха” од шест песама. Индикативан је 11. псалм у којем се песник обраћа Господу… Трећи циклус “Зазир од мађије”, више него други, сугерише читаоцу народну мудрост ове књиге, на чијим се страницама сусрећемо са кађењем, певањем, појањем, плачом, молитвом и зазиром од магијског дејства. Циклус “Урези у кам”, чине посвете умрлима, члановима породице, блиским сродницима и пријатељима. Отуда свети плач, на момент прелази у “Урлик”, или у “Вечити лелек”. Неминовно је да и овде песник тражи одгонетање тајне, која је на место Цвета ставила рану.

Циклусом “Сенке слутка” потенцирани су мотиве слутње и сенке, као симболи неухватљивог сазнања, што је приказано у једном од најлепших сонета у целој књизи, издвојеном под насловом ”Расуло сласти”: У отвореној књизи – баш ништа/ од онога што ми је писан ко завет!/ Читачи, запањени, круже као авет,/ Около мене – као око чистилишта!/ У шупљој свирали, у цвет што је/ Слазила, само, због лептира и пчела,/Трају још, и једино, трагови пепела/ Бивших чатаца, какви више не постоје!”

Последњи циклус “Испаштање пепела” указује на певача, који је “над сопствени пепео наднесен”.

У збирци доминирају сонетне форме. Аутор је књигу “уместо воштанице” посветио свом “прерано, и изненадно утихнулом сину Небојши”.

Миладин Вукосављевић (Љубић, Чачак, 1947) пише поезију, прозу, књижевну критику, књижевно-историјске и историографске студије, студије, стихове и приче за децу… Био је новинар и уредник у више листова, и главни и одговорни уредник “Чачанског гласа” од 1988. до 1993. године. Од 2005. до 2013. године био је директор “Чачак-филма”. Уз десетак публицистичких дела, личних и коауторских, објавио је две збирке поезије: “Оглашавање пепела” 1993, награђене на конкурсу Дисовог пролећа и “Померени предели” 1984. Приредио је и зборник “Песници Дисовог пролећа” 1978. Заступњен је у неколико антологија, лексикона, зборника и народних календара. Члан је Удружења књижевника Србије, Удружења новинара Србије и Удружења публициста Србије. Више пута је награђиван.

Зорица Лешивић Станојевић

Оставите одговор