Intervju Selo

ДОБРА ШАНСА ЗА МЛАДЕ

ИНТЕРВЈУ: ДР СЛОБОДАН МИЛЕНКОВИЋ О ОРГАНСКОЈ ПОЉОПРИВРЕДИ (2)

ДОБРА ШАНСА ЗА МЛАДЕ

Какве су перспективе тржишта органских производа код нас и у свету?

Др Слободан Миленковић

– У Србији “најјача” тржишта су Београд и Нови Сад, у којима постоји “критичан” број људи који користе органске производе. И то нису мала тржишта, а тражња је стабилна и у благом је порасту. Произвођачи у централној Србији углавном се баве овом производњом као кооперанти многих компанија које извозе органску храну. Највећи број ових компанија бави се организацијом производње јагодастог воћа, јабуке, шљиве… Ради се и поврће, посебно у Војводини, где се на неким газдинстивима гаји паприка, која се суши и тако извози, краставци; интересантан је кромпир, кукуруз, пшеница…

Наша највећа шанса је ипак светско тржиште, али ширењем лепезе понуде. Ми морамо ићи у сусрет захтевима тог тржишта. Имамо 15.000 хектара под органском производњом, а око четири милиона хектара обрадивог земљишта, од чега је 350.000 хектара необрађено. Зато су велике шансе за проширење, за укључивање нових људи, пре свега младих. Осим воћа, наше интересовање требало би да буде и неко специфично биље. Има и других култура, мање познатих, а веома занимљивих, као што су разне купусњаче тражене на светском тржишту. Ми врло споро мењамо навике, врло ретко користимо креативност у сваком раду. У Војводини је то донекле другачије, производе xем од трњина, од дрена… Ми се држимо углавном истих производа – пшенице, кукуруза, кромпира, пасуља… Лековито биље је такође интересантно, али смо у том погледу иза Босне. Код нас постоје свега неколико примера организованије производње. Други важан сегмент је шумско биље, јер је у тој области много лакше сертификовати површине, а период конверзије је краћи.

Не треба заборавити и сточарску производњу. Довољно је погледати простор између Новог Пазара и Нове Вароши. То је фантастичан предео за много тога. У селима око Књажевца и Димитровграда има доста органских сточара. Органским месом можемо да хранимо све купце у Немачкој, Швајцарској, Аустрији…

С обзиром да сте стручни саветник компаније “Mondi Lamex”, како је организована мрежа коопераната?

– То је велики систем, који је део енглеске фирме која има годишњи промет већи од милијарду долара. Ушао сам у ту причу, јер сматрам да је то за добробит локалних заједница – Чачка, Краљева, па и много шире… То је наша добра шанса, јер они покривају велика тржишта са разним производима. Тако смо прошле сезоне радили мускатну тикву, која је овде потпуно нови производ, а таквих пројеката биће још са другим културама. Имамо органску производњу “зенге”, старе заборављене сорте јагоде, за којом постоји велика тражња на америчком и европском тржишту. Нисмо могли да обезбедимо половину тражње за овом јагодом. У Јапану је тражена органска рибизла, али она која има већи садржај антиоксиданата. Мрежа коопераната је велика и њима је обезбеђен семенски материјал, сертификација, контроле, помоћ стручњака.

Оснивач сте и председник Управног одбора Удружења за органску пољопривреду и одрживи развој “Bio Codex”. Какав је значај удруживања за органске пољопривреднике?

– У самој пољопривреди је веома важно удруживање, а посебно у органској производњи. У свету су данас најуспешније задруге, асоцијације и удружења. Код нас задруге још нису заживеле. Овај начин организовања је значајан, јер кроз удружења произвођачи долазе до важних информација, кроз неке пројекте могу се радити обједињене понуде, едукација, сарадња или развити нове идеје… “Bio Codex” ове године ради пројекат “Унапређење производње конопље”, који финансира локална самоуправа.

Били сте члан радног тима за израду Националног акционог плана развоја органске производње 2009. Колико је тога остварено и да ли су испуњени неки циљеви?

– Један од наших задатака био је и формирање националне асоцијације. Настала је “Sebia organica” и захваљујући иницијативама овог и Удружења “Терас” праве се одређени искораци у органској пољопривреди. У многе средње пољопривредне школе уведен је предмет органска производња, за шта смо се залагали. Едукацију наставника спровела је “Sebia organica”. Велику помоћ пружа Немачка организација за сарадњу (GIZ), која је препознала значај и уложила велика средства. Кроз један њихов пројекат ускоро ће млади агрономи имати прилику да се запосле у фирмама органске производње.

МАПЕ ЗА ОРГАНСКЕ ПЧЕЛИЊАКЕ 

– У Србији је мало органских произвођача меда, јер правилник о овој области није добро дефинисао неке услове. У полупречнику од три километра око пчелињака морају да буду претежно органски усеви или дивља флора, на којој се не примењују методе пољопривредне производње. Зато је веома тешко испунити те услове и мали је број локација за такву организацију. Словенија има мапирана места на којима се може организовати и ова органска пољопривреда. Таква помоћ државе била би и код нас од значаја.

ИНОВАТИВНОСТ ТРЕБА НАГРАДИТИ

 – Подршка пољопривредницима кроз субвенције је добра, али она није довољна. Ми имамо пројекат који се односи на процену губитака приноса органских произвођача, са циљем да се на основу тога повећају субвенције државе. Јер, не треба занемарити колико пољопривредник, који се бави органском, чини добро и за конвенционалну производњу. На тај начин он чува биодиверзитет, разноликост биљних врста, не само за себе, већ и све друге. Држава и град могу да помогну субвенцијама за системе за наводњавање, јер поред Мораве је доста бунара, где могу да се користе пумпе на струју, што је и најјефтинији начин наводњавања. Или помоћу соларних панела и интегрисаних пумпи, што је дугорочно веома исплативо. Кроз локалне субвенције требало би стимулисати оне који праве неки искорак, који су иновативни у производњи, технологијама.

Ипак, не треба имати велика очекивања, треба бити свестан економских околности у нашој земљи. Значи, што више се ослонити на своје снаге, идеје, креативност, а свака врста помоћи је добродошла.

В. Тртовић

 

 

 

 

 

Оставите одговор