Kultura

ДОКУМЕНТА ОБИЧНОГ НАРОДА

ПОВОДОМ ВИДОВДАНА, ИЗЛОЖБА “СРПСКО-ТУРСКИ РАТОВИ 1876-1878 “ ВОЈНОГ АРХИВА СРБИЈЕ И ЧАЧАНСКОГ АРХИВА

-Наше је морално право и обавеза да памтимо све наше Видовдане. Да се сваког Видовдана сетимо свих наших Видовдана и свих оних који су кроз историју жртвовали своје животе за слободу српског народа и стварање српске државе и њено стварање – рекла је, поред осталог, Лела Павловић, директорка чачанског Међуоштинског историјског архива у среду, на Видовдан, када је отворена заједничка изложба “Српско турски ратови 1876-1878″, у документима Војног архива Србије и чачанског Архива. Отварању изложбе присуствовао је и потпуковник Душко Милојевић, својевремено в.д. директора Војног архива Србије.

Сам повод за организовање ове поставке јесте Видовдан, истакла је Павловић и сваке године на овај дан би се требало сећати сваког Видовдана који је стицајем околности постао угани камен српске историје. Од оног који је у нашој историји остао најпознатији, Косовског боја 1839, до оног Видовдна који је кажу изазвао велики светски сукоб, када је Гаврило Принцип убио Фердинанда, па до последњег, 2001. године.

ARHIV VIDOVDAN IZLOZBA

-Морамо рећи да су сви наши Видовдани тужни, али уједно морамо бити поносни на те ратнике који су се борили у свим могућим условима. Оно што је за нас најзначајније то је да су ови Српско-турски ратови били изазвани Херцеговачким устанком подигнутим 1875. у Невесињу, који се толико распламсао да је окупио око десет хиљада устаника, упркос супротним очекивањима европских посматрача. Овај устанак требало је да доведе до српског уједињења које, нажалост, није остварено у том тренутку зато што су европске силе сматрале да се Србија не може ширити на Запад и да не  сме ићи даље, јер су то биле сфере интереса Аустроугарске монархије. Русија је добила интересну сферу Бугарске, а ми смо припали Аустроугарској. У том тренутку ратови који су почели 1876, а завршили се 1878. године, имали су, ипак, срећну околност, јер су се у рат укључили руски добровољци, њих око 4.000 са око 718 официра и више од 300 медицинског особља. Истовремено априла 1877. године, руске трупе крећу у рат против Турске. Руси ће помоћи српском народу и у тренутку када губи на Јаворском ратишту, а истовремено заједнички ратују на Адровцу, Алексинцу и окоДелиграда. Те заједничке победе Руса и Срба опеване су у   у “Словенском маршу”, композицији Петра Иљича Чајковског – истакла је Лела Павловић.

Значај ове изложбе огледа се у томе што су из Војног архива Србије и Архива у Чачку на светлост дана изнети документи које су многи користили када су писали своје књиге. У току Првог и Другог српско-турског рата постојао је договор у Ђенералштабу да сви официри пишу своје забелешке и касније додају својим дневницима све оно што није написано. Иако се о овим ратовима доста зна и доста се истраживало, овог пута изложени су документи из Војног архива Србије и документи из начелстава округа чачанског и рудничког и општине заблаћске, тако да се може рећи да су то документа обичног народа која сведоче како сналазио за храну, одећу, обућу, пред одлазак у ратове. Документа сведоче и кад и како треба да се пренесе пушка или храна до болнице у Ивањици када завеју снегови, како се ратује у брдским пределима, шта се ради кад упадну Турци, тако да су то документа за свакога од нас, која нас враћају у време од пре 160 година и наводе на закључак да је упркос ситуацији у којој се српски народ налазио – успешно ратовао, закључује као историчар директорка чачанског Архива.

З. Л. С.  

(Цео текст у најновијем „Чачанском гласу“)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.