Kultura

“ЗАТВОРЕНИК У РУЖИ” И НОВИ ЛЕГАТИ ПЕСНИКА  

ИЗАБРАНИМ ДЕЛИМА ДРАГАНА КОЛУНЏИЈЕ НА 55. ДИСОВОМ ПРОЛЕЋУ ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН КЊИГЕ

Пише: Зорица Лешовић Станојевић

У част Светског дана књиге и ауторских права, 23. априла, и у духу наслова песме која означава парадигму стваралаштва књижевника Драгана Колунџије, глумац Баћко Букумировић је говорио стихове песме “Затвореник у ружи”, размењујући краљицу цвећа за књигу са библиотекарком Маријом Радуловић, што је средњовековни обичај утемељен у Шпанији. Тако је у понедељак, у сали Скупштине града, у организацији Градске библиотеке “Владислав Петковић Дис” започела промоција Изабраних дела Драгана Колунџије, добитника Дисове награде на 34. Дисовом пролећу, 1997. године, када је његове стихове за истоимени лист бирала Бранислава Малтез. Изабрана дела приредио је прошле године Јовица Ђурђић, а чине их пет књига: “Затвореник у ружи”, ”Злато и родитељи”, ”Козара нашег памћења”, ”Београд и друге љубави” и “Корак на дугом путу”.

Како су сиромаштво, смрт и масовна страдања у неколико ратова обележили и Дисов и Колунџијин живот, започео у Горњем Водичеву, на Козари, 1938. године, о портрету песника, говорила је библиотекар у пензији Милица Баковић у тексту “Затвореник у ружи поново међу својима” ,наводећи да је реч о аутентичном лиричару и “плодној, самосвојној песничкој биографији, у којој се препознаје његов животни кредо, а чине га мотиви природе, платонска љубав према жени, лични доживљај поткозарског детињства, завичаја као космоса и родољубља, до општечовечанских осећања.” Колунџија је у престоницу дошао 1952. године, прву збирку песма објављује 1957. и то је “Затвореник у ружи”. Дипломирао је југословенску и општу књижевност на Филолошком факултету у Београду, објавио тридесетак књига, радио је на Коларчевом народном универзитету као уредник Катедре за књижевност и уметност, али и као професор у српским основним и средњим школама у Паризу и Нансију. Добитник је бројних награда, а поезија му је преведена на више од десет језика. О његовој поезији писали су академици и еминентни савременици.

Осврнувши се на песнички опус Драгана Колунџије, професор др Петар Пјановић је цитирао песников уводни кредо: “Целог свог живота сам писао само једну књигу, то је “Затвореник у ружи”, а све остало су њени циклуси”. Пјановић је рекао да је то поезија коју карактерише индивидуалност песничког чина, да припада песничком правцу неосимболиста, у коме се издвојио заједно са Милованом Данојлићем, јер они нису “песници библиотека”. У чињеници да долазе из руралних средина, а у стваралаштву имају примордијални осећај за модерност, лежи и њихова величина, навео је Пјановић.

-Ново код Драгана Колунџије је то да је он песнички истинит, да из српског фолкорног наслеђа ствара потпуно нову поезију. Колунџија је на Бодлеровом трагу, и код њега је очит склад боја, мириса и звукова. Он је, пре свега, песник природе, доноси потпуно нове, свеже синтагме, какве су на пример: “јагњад јутра”, “ружа ветра”, “птица сна”… – истакао је Пјановић.

Песник Живорад Недељковић, кога Колунџија сматра модерним наследником Диса, анализирао је насловну песму “Затвореник у ружи”, истичући да је то програмска и аутопоетичка песма у којој су наглашена Колунџијина основна поетичка начела. Прва реч ове песме је глагол “крчиш”, коме се могу придружити бројне асоцијације… Песма “ствара услове за песнички рад у негостољубивој, тамној ружи новембра… измешта тело у простор, где се све равна према сунцу, једином извору, детаљно описује тело и унутрашње биће, у коме се стичу и сударају немерљиве противречности…”

У свом емотивном обраћању Драган Колунџија је говорио стихове, и рекао да ће своју заоставштину поклонити Библиотеци у Чачку, не само због новог простра у који ће се уселити, већ и због начина на који овај град негује поезију, јер има изванредну књижевну публику. Колунџија каже да је пропевао у Београду и да никада није признавао границу на Дрини, а Чачак му је драг, јер је у овом граду добио значајно признање. Размишљајући о легату каже да није заобишао Приједор, али тамошња Библиотека ради у позајмљеном простору и не би имала услове за преузимање његовог легата.Жао му је што на споменику, који је подигао себи и супрузи, нису уклесане суштинске речи његовог постојања: “Волео, певао, живео”.

БИБЛИОТЕЦИ ПОКЛОЊЕНА ОСТАВШТИНА ДРАГАНА КОЛУНЏИЈЕ И БРАНКА В. РАДИЧЕВИЋА

Градска библиотека Владислав Петковић Дис од 23. априла, када је обележен Светски дан књиге и ауторских права, богатија је за два нова легата. Своју оставштину овој установи поклонио је књижевник Драган Колунџија, а чини је библиотека од око 3.000 књига, међу њима је већина песничких издања, као и капитална едиција српскохрватског речника у 19 томова, радни сто, писма, рукописи, што отвара могућност да његове књиге буду читане и проучаване. Директор Градске библиотеке др Богдан Трифуновић саопштио је да је истог дана и породица Бранка В. Радичевића изразила жељу да Библиотеци уступи заоставштину завичајног песника.

Оставите одговор