Društvo

ЗИМСКИ ПОПИС ПТИЦА ВОДЕНИХ СТАНИШТА

НАЈБРОЈНИЈЕ ПАТКЕ ГЛУВАРЕ

Током протеклог месеца, од 11. до 31. јануара, активисти Друштва за заштиту и проучавање птица спровели су зимски попис птица водених станишта, тачније на тачно 220 километара дужине Западне Мораве, од Пријановића код Пожеге до Сталаћа. Иначе, Западна Морава је једина река у Србији, на чијем се целом току птице пописују, и то већ скоро девет година. Ову дужину, подељену на 16 деоница, препешачило је свега осам волонтера, а многи подаци о броју неких врста птица до којих су дошли, а посебно призори које су видели дуж свих река, веома су забрињавајући.

За десет деоница Мораве, укључујући и оне на територији Чачка, задужени су чланови Друштва љубитеља птица и природе „Сове на опрезу“, а логистику пружа ЈУ Туристичка организација Чачка, док су на осталих шест птице уз реку бројали активисти из КАПД „Балкан“ из Краљева и Завода за заштиту природе Србије. Драгиша Петровић, председник „Сова на опрезу“ и један од пописивача, за „Чачански глас“ изнео је управо добијене збирне податке за ову зиму, које је упоредио са онима од пре две године.

Ове године на Западној Морави пребројали су укупно 5.783 птица, односно 35 врста. Најбројније ове зиме биле су патке глуваре (2.479 примерака). Знатно мање је крџе (патка, 754) и великог вранца (корморана, 580). Обичних (речних) галебова било је 370, дивљих гуски 350, малог корморана 346, барске лиске 262, малог гњурца 166, барске кокице 148 и сиве чапље 124. Упоређујући са подацима из 2017, када је бројано 6.279 птица, драстично је мањи број патке глуваре, чак за више од хиљаду јединки, скоро дупло мање је и великог вранца, док је крџе нешто више…

Патка глувара

 

Мали гњурац
Мали вранац
Сива чапља

 

Велика бела чапља

Други, може се рећи, много лошији сегмент ове приче је стање екосистема река и приобаља, веома значајног, не само због птица и њихових станишта, већ и за сав живи свет. Петровић истиче да је веома забрињавајуће неконтролисано вађење песка и шљунка, због чега су обале на многим местима девастиране.

– Неке деонице су тешко проходне, јер су раскопане, нису враћене у првобитно стање. Има много дивљих депонија, обично баш на напуштеним коповима, уз саму реку, али смеће бацају и директно у реку. Нажалост, људи често са нашом Моравом раде нешто што је потпуно несхватљиво, што се не би смело ни у једној земљи. На неким местима је река преграђена, камиони прелазе са једне на другу обалу, на неким деловима промењен је и ток… Уз реку је много пет амбалаже и фолија које пољопривредници користе, па одбаце, често директно поред саме воде – каже Петровић, уз закључак да никакав помак на боље у заштити реке и природе није направљен у односу на раније године, ма колико да се о томе прича….

В. Тртовић

Фото: „Сове на опрезу“

ПОТРЕБНО ВИШЕ ВОЛОНТЕРА

Поред Западне Мораве, исти тим волонтера пописивао је птице на деловима тока Чемернице, Дичине, Атеничке реке, као и на подручју Баре у Подунавцима код Врњачке Бање. Заједно са члановима Друштва „Штиглић“ из Крагујевца бројали су птице на три крагујевачка језера – Бубњу, Шумарицама и језеру у кругу фабрике „Фијат“.

Чачанску екипу су и ове године чинили Драгиша Петровић, Зоран Рајичић, др Жељко Енглеман и Горан Николић, сви чланови „Сова на опрезу“. Сваки од њих препешачио је од 10 до 15 километара и како нам је објаснио Петровић, иако се ради о веома занимљивој и корисној активности, већ годинама безуспешно апелују да се у акције као волонтери укључе сви они који воле природу.

Цео текст можете прочитати у новом броју „Чачанског гласа“

 

 

 

Оставите одговор