Društvo Nova tehnilogija OSI

ИЗ ТИШИНЕ У СВЕТ МИЛИОНА ЗВУКОВА

НОВА ТЕХНОЛОГИЈА – АСИСТЕНТ ЗА КВАЛИТЕТНИЈИ ЖИВОТ ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ (9)

За Теодору Фуштић свет је „проговорио“ када јој је било скоро шест година. Тада је, овој сада седамнаестогодишњој девојци, уграђен кохлеарни имплант. Савремена технологија потпуно јој је надоместила недостатак слуха и променила живот скоро из корена. Теодора је сада трећа година Уметничке школе у Чачку, спрема се за Академију… Одаје утисак тихе и мудре младе особе, која сматра да људи углавном не желе много да упознају „другачије“, а да управо различитост свет чини богатијим.

 

Рођена је са потпуним оштећењем слуха. Да ништа не чује откривено је када је имала осам месеци. Узрок је остао непознат. Лечена је у Клиничком центру у Београду. Њена мајка Славка каже да су јој лекари препоручили обичне слушне апарате, који у Теодорином случају нису дали никаквог резултата.

– У то време нико није помињао уградњу импланта, можда и зато што су ту операцију и уређај плаћале саме породице, а то је коштало око 25.000 евра. Водила сам је на говорне вежбе у Београд, али Теодора је веома лоше реаговала на одвајање, стално је плакала… – добро се сећа Славка тих за њих тешких времена.

Теодори је било већ три године, али ни после свих третмана у Београду није проговорила. Мајка је одлучила да почне да је води на вежбе у Ужице. Срећан случај је хтео да упознају дефектолога Марију Јањић, којој ће ова породица остати заувек захвална, јер им је она прва рекла да постоји нови уређај који Теодори може „вратити“ слух.

– У новосадски Дом глувих долазили су стручњаци из једне фирме, која је увозник кохлеарних имплант система. За нас је то тада била потпуна непознаница. Наравно, били смо свесни ризика, да све може да буде неуспешно. Али ја као мајка нисам имала дилему. Теодора није имала шта да изгуби. Или ће успети или ће остати без слуха и чекати нову прилику, неки нови изум… – објашњава Теодорина мајка.

Славка Фуштић, Теодорина мајка

Однела је у Нови Сад ћеркину медицинску документацију. Веома брзо су јој урађене комплетне анализе и провере очуваности нервних влакана, што је један од најбитнијих услова за уградњу кохлеарног импланта. Убрзо је из Новог Сада стигао и позитиван одговор. Од тада креће борба да Теодору што пре оперишу, јер привикавање и резултати, посебно у говору, су много бољи код млађе деце. И у Србији су ове операције тада почеле да се раде преко Здравственог фонда и Теодора је стављена на листу чекања. Када су прошле две године, прича мајка, чинило се да ће време неизвесности потрајати у недоглед. Зато је одлучила да уз помоћ свих медија покрене хуманитарну акцију, како би што пре прикупили новац. Срећом, то убрзо није било више потребно, јер су их позвали да дођу у Београд. Теодора је најзад оперисана 22. јануара 2007. и тако постала прва Чачанка са „вештачким слухом“. Све је протекло без икаквих проблема…

– На снимцима, које још чувамо, види се да се играла два сата после хирушке интервенције, иако је још примала инфузију. Наравно, било је потребно неко време да зарасте рана и да организам прихвати апарат, тако да је чекала још два месеца да доктор активира процесор – прича она.

Теодора додаје да „прелазак из тишине у свет милиона звукова“ није сасвим лак. Иако је имала само пет и по година, мењала је често расположење, плакала…

– Било ми је тада све чудно, јер сам први пут „осећала“ звук. Али, уједно, све ми је било лепо, мамин глас, звуци природе… – каже кратко, објашњавајући да јој имплант омогућује да чује, баш потпуно као и сви „чујући“ људи.

После уградње импланта, један кратак период ишла је на вежбе код логопеда у Дечију кућу у Београд. Али је то све теже подносила, јер је скоро осам месеци била у болници… Зато су, на препоруку психолога, одлучили да вежбе наставе код куће, у Чачку. Главни учитељ била је мајка…

– Требало је времена за све, прво да научи да слуша… Теодора до тада није могла да изговори ниједну једину реч… Зато сам морала да будем упорна… Догађало се да се уплаши када укључим неки апарат. Све је то, увиђали смо, било нормално. Кад дете из света тишине одједном чује! Зато се ради постепено, са доста стрпљења…. Сада је све како треба. А резултати су… Па видите, довољно је да се сетим како сам морала да јој приђем или да ме погледа да бих јој нешто рекла, објаснила, да бисмо комуницирале. Сада једноставно могу да је зовнем, да са њом разговарамо телефоном – каже поносно мајка Славка.

Ипак, баш зато што је касно проговорила, ради лакшег уклапања Теодора је ишла у ОШ „Филип Филиповић“, у одељење за децу са оштећеним слухом. Каже да није имала проблема са вршњацима, иако су је неки ђаци запиткивали шта је то што носи и чему служи. Било је и непријатности, али она каже да то није било ништа страшно, јер се држала савета да једноставно не обраћа пажњу.

– Сада једном годишње одлазим у Дечију кућу ради провере исправности апарата… Морам да га скидам једино када се купам и када спавам – каже Теодора опет кратко, наглашавајући да је ова тема још увек осетљива за њу.

Зато радо прича о обичним стварима. Трећа је година у Уметничкој школи, на смеру клесар. Првобитно је уписала Техничку школу, електротехнику, али је схватила да то није за њу и одлучила да, сходно својим интересовањима, пређе у “уметничке воде”. Спрема се да упише Академију, вероватно вајарство.

Живи као и већина њених вршњака, иде на журке, слуша музику… Много јој значе пријатељи, нашла их је баш у својој школи. Ти „чудаци“, како она воли да их зове, свет јој чине лепшим и занимљивијим. И помогли су јој да лакше пронађе себе. Ипак, по много чему је особена: слуша стари рок, из своје собе је избацила компјутер, јер не мари много за технологију! Воли много и да чита, Мирослав Антић јој је омиљени песник „јер баш описује њен свет“. Сматра да мора сама да заслужи свој успех. Зато се буни када јој људи поклањају нешто за шта сама треба да се потруди…

В. Тртовић

НАУКА ДОНОСИ ЈОШ НОВИНА

Одржавање и замену неких делова кохлеарног импланта плаћа породица (антену и микрофон који се морају мењати после извесног периода). Републички фонд рефундира новац за батерије које трају по неколико дана и за замену процесора на сваких седам година…

Нови процесор, који Теодора користи од пре неколико година, има једну нову особеност. На даљинском постоји опција да може да изабере да фокусира само један звук или глас, све остало не мора да чује. Постоје и нови процесори, који су водоотпорни…

ОГРАНИЧЕЊА

Кохлеарни имплант омогућава много, али носи и одређена ограничења. Управо због електричне енергије коју користи и магнета интегрисаног у уређај, постоје третмани (медицински, спортски, козметички) којима ове особе не смеју бити изложене. Ради се о третманима који се ослањају на коришћење електричне енергије и сила магнетних поља. Не смеју се, поред осталог, користити уређаји, који узрокују кретање струје, пре свега кроз врат и главу, али и друге делове тела… Пре третмана, треба се консултовати са произвођачем или заступником кохлеарних имплантата.

Извор: sajberuvce.org

 

Оставите одговор