Aktuelno Društvo Grad

“IMA POGLEDA KOJI GOVORI VIŠE OD SVIH REČI”

OSNAŽENE PORODICE – BOLJI POLOŽAJ MENTALNO NEDOVOLJNO RAZVIJENIH OSOBA

Milica Marsenić iz Gornjeg Milanovca ove godine je postala punoletna. Nedavno se vratila iz Zrenjanina gde je u atletici za svoju školu osvojila zlato i srebro… Redovno trenira, ide na bazen, u teretanu i kao mnoge njene vršnjakinje, brine o svom izgledu. Voli sama da osmišljava svet oko sebe, uživa u lepim stvarima… Ima četiri sestre i jednog brata. Svi stariji od nje, tako da i ne čudi što je ljubimica u porodici. Ali, put koji traje 18 godina, za Marseniće je ispunjen oprezom, odricanjem i strahovima da svaka greška može biti vemarkica osi za projekatoma rizična.

6 Milica sa drudaricom Micom i ocem Veselinom na izletu
Milica sa drugaricom Micom i ocem Veselinom na izletu

U vreme kada se rodila, njen otac Veselin imao je veoma uspešnu trgovinsku firmu. Ali od njenog rođenja, jer Milica je rođena sa Daunovim sindromom, morao je da napusti posao i da svu brigu usmeri na ćerku. On i supruga Jelena imaju po dvoje dece iz svojih prvih brakova, a dve godine pre Milice rodila im se Anđela.

3 Milica sa sestrom Andjelom
Milica i sestra Anđela

– Morao sam da napustim sve, da ne bi supruga Jelena, inače Ruskinja, ostala bez posla… Za Jelenu je rođenje Milice bio šok, kao i za mene. Nismo mi tada razmišljali o problemima koji nam tek predstoje. Doktorka u bolnici Jeleni je rekla da možemo da prihvatimo dete ili da ga ostavimo. Kada sam došao u bolnicu sa poklonima, osoblje je nemo gledalo u mene kroz staklo. Tražio sam da mi donesu dete, da je vidim… Supruga je plakala, sva uznemirena… Uzeo sam je, zagrlio, poljubio – priseća se i danas sa drhtajem u glasu Veselin.

4 sa majkom Jelenom
Sa majkom Jelenom

Kaže iskreno da je prvi strah bio šta će im doneti budućnost sa detetom sa Daunom. Srećom, Milica nije imala drugih zdravstvenih problema, osim stalnih respiratornih… Nisu ih toliko brinule materijalne stvari, gledali su kako da joj što više pruže i da joj pomognu.

– Dugo smo je vodili u Lipovicu, redovno, uporno… Našli smo najbolju doktorku u Beogradu koja nam je davala instrukcije. Nismo dozvolili da ima nekih oscilacija. Onda smo zapostavili posao, ali i svoju zdravu decu. Normalno je da se i ljubomora pojavi, jer je sve usmereno na nju. A oni, svih petoro, posvetili su joj veliku pažnju i ona je postala ljubimica – pokazuje nam Veselin brojne fotografije, kao male dokaze te ljubavi.

ZNAČAJNO UDRUŽIVANJE RODITELJA5 Milica

Veselin ističe da u sredini u kojoj žive nikada nisu osetili diskriminaciju, ali da je osnivanje Udruženja roditelja dece sa smetnjama u razvoju Opštine Gornji Milanovac, za same porodice od velikog značaja. Zajedno sa decom okupljaju se dva puta nedeljno u svojim prostorijama. Ima pojedinaca koji im redovno pomažu… Priča nam o momcima iz Fudbalskog kluba “Velereč” koji im poklanjaju majice, lopte, doniraju novac, druže se sa decom tokom cele godine.

– U Milanovcu je registrovano 38 dece sa smetnjama u razvoju, ali mislim da je mnogo više njih van Udruženja. Jer roditelje je teško animirati, bore se sami, nemaju vremena u trci oko svog deteta – primećuje naš sagovornik, koji se, budući nezaposlen, obavezao da petoro dece iz Milanovca svakodnevno vozi u Školu u Čačak i čeka ih dok se časovi ne završe. Milica je sada drugi razred, a njen otac kaže da su sva deca veoma srećna što mogu da odlaze u ovu školu. On smatra da je to institucija koja zaista pruža deci ono što im treba.

2 Milica sa trenerom Begenisicem
Sa trenerom Predragom Begenišićem

– Svojim znanjem i trudom zaposleni u Školi uspevaju da uklope u jednu zajednicu decu sa različitim potrebama i problemima. Rade na tome da se naša deca ospobe za neki posao, ukoliko je to moguće. Nadamo se da će Milica i to moći. A ona sve radi, voli da se bavi kuhinjom, spremi nam ručak. Obožava da snima i fotografiše to što lepo uradi. Uči i za knjigovezca. Za nju ne bi bio problem bilo kakav posao gde bi imala nekoga ko ima razumevanja, da je uputi kako treba… – siguran je otac.

“IKAR” IM DAO KRILA ZA POBEDE

Kao najznačajniji događaj za njihovu Milicu, ali i mnogu drugu decu, Marsenić navodi osnivanje Košarkaškog kluba “Ikar” pre sedam godina, koji vodi trener Predrag Begenišić. Ovaj klub, u kome radi nekoliko stručnjaka, jedinstven je ne samo u Srbiji, već verovatno i u Evropi, jer trenira decu sa invaliditetom i za njih organizuje brojne sportske aktivnosti. Mnogi mališani su, zahvaljujući klubu, izašli iz svojih “oklopa”, razvili se u pobednike.

– Milica nije umela da korakne kako treba… A sada osvaja medalje! Zahvaljujući radu trenera i “Ikarovog” tima… Ona već godinama ide u klub svakog ponedeljka, vežba po sat i po, ide i sama na treninge. U “Ikaru” deca uče od prvih koraka pa nadalje, a rezultati su odlični… – priča Veselin.

Milica je i nedavno na takmičenju u Zrenjaninu za Školu za osnovno i srednje obrazovanje “1. novembar” u Čačku osvojila dve medalje – zlato na 50 metara u sprintu, a srebro u skoku u dalj.

7 Milicaa– Postala je jaka, možda zato što smo i mi kao porodica takvi. Ali rad sa njom je zahtevao odricanje od svega ostalog. Uvek smo na oprezu, da ne dođe do nekog poremećaja u stanju psihe, zbog problema, zbog svađe, ili bilo čega što može da je uznemiri… Jer postoji opasnost da iz mozga izbriše sve dobro i da je obuzme panika. Srećom, nije bilo takvih situacija, nismo to dozvolili. Uvek mora da bude okružena ljubavlju i pažnjom, ali će pružiti mnogostruko više – kaže on.

Drugim roditeljima savetuje da moraju verovati u sebe, u uspeh, u svoju decu, koja će im ljubav nesebično uzvratiti, čak često i više nego zdravo dete. Jer, kako Veselin kaže, ona polete i odu svojim putem.

– Za sve je potrebno dosta strpljenja. Ali, najveća sreća je kada, i pored svih problema, u svakom trenutku Milica priđe i zagrli nas. Dan mi počinje sa njenom rečenicom: “Tata, ja tebja ljublju”. Uz nju smo naučili i da ne doživljavamo sve ozbiljno, već da uvek ima humora i šale. I da ima pogleda koji govori više od svih reči… A Milici je Bog dao oprez, da nijedan pogrešan korak neće da napravi…Mi samo treba da sledimo taj njen osećaj – poručuje Veselin.

V. Trtović

BESMISAO BIROKRATIJE

Od prošle godine je mnogo teže, jer je supruga Jelena dobila otkaz, posle 30 godina rada u “Takovu”. Za Milicu, na ime tuđe nege i pomoći, dobijaju 10.000 dinara mesečno. Navodi Veselin i besmisao brojnih birokratskih procedura, čak i oko dobijanja lične karte za svoju kćerku. Jer, to podrazumeva da mora da se odrekne starateljstva nad njom! Razumevanje ljudi u okolini postoji, ali ne i podrška sistema.

– Mnogo toga je loše postavljeno u državi. Neki roditelji čak ne primaju ni ta minimalna sredstva za svoju decu. Neverovatno je da treba da donesete potvrdu da vam je dete sa Daunovim sindromom. Ne postoji ni tačan podatak koliko je dece, a meni se čini da ih je sve više. To moraju utvrditi nadležne institucije. Uvođenje personalnog asistenta takođe nema značajnije efekte, jer on ne može za nekoliko sati deci sa invaliditetom da zameni roditelja koji je ceo dan uz njega. A uklapati ovu decu sa decom u redovnom školovanju je nemoguće, jer mnogo je bolje uključivati našu decu u neke aktivnosti, kao što radimo u Milanovcu. Pozivaju našu decu u hor, na priredbe… Jedino nam nedostaje škola u Milanovcu – navodi on.

 

Ostavite odgovor