Društvo Obrazovanje

Информационе технологије у пчеларству

 

Како су добре идеје покретачи друштвених збивања, показали су награђени чачански академци. Један квалитетан и доступнији сензор могао би да окупи младе људе у заједничком послу, развије предузетнички дух свих генерацијa, допринесе да на нашем тржишту имамо квалитетније пчелиње производе…

DSCN5370
Милан Јоксимовић, Слађана Ђурђевић, Урош Пешовић и професор др Синиша Ранђић

 

 

Учесници пројекта „Пчеларство за свакога“, екипа студената, доктораната, асистената и професора чачанског Факултета техничких наука, добитници су прве награде на конкурсу „Најбоља пројектна идеја за регионални развој“. Конкурс је крајем децембра прошле године расписала Развојна агенција Србије, а прва награда вредна је милион динара.

– Читава замисао потекла је од колега који су предложили да помогнемо почетницима у пчеларству. Суштина је да помоћу бежичних сензора, пратимо на интернету стање у кошницама. Искусни пчелари их могу погледати, без изласка на терен и тако помоћи неискуснијим колегама. Сензори у кошницама очитавају температуру, влажност ваздуха, да ли је можда померена или ју је ветар оборио, звук… Многи произвођачи гаје пчеле у селима, а живе у градовима. Захваљујући информационим технологијама, не морају стално да путују и контролишу кошнице – објашњава Урош Пешовић, асистент на ФТН-у.

Sladjana i Uros

Читава замисао младих стручњака није велика новина у свету информационих технологија. Али, оно што они желе је да њихови сензори буду јефтинији и доступнији произвођачима.

– Продор информационих технологија у пољопривреду, односно пчеларство, је срж читаве идеје. Пун погодак била би и даља финансијска добит, производња и продаја бежичних сензора. То би могао да буде подстрек нашим садашњим и бившим студентима да се опробају као предузетници – сматра професор др Синиша Ранђић, ментор пројекта „Пчеларство за свакога“.

И на пројекту студената Техничког факултета потврђено је неписано правило да најбоље идеје потичу из свакодневице. Породица учеснице пројекта Слађане Ђурашевић, студенткиње докторских студија, почела је пре извесног времена да се бави пчеларством. Пошто су били почетници, сусрели су се са наизглед, непремостивим препрекама.

DSCN5374
Добитници награде са професорком др Снежаном Драгићевић, продеканом за финансије и међународну сарадњу и деканом професором др Небојшом Митровићем

 

– Дошла сам на идеју да прикупљамо параметре из кошница којим би могли да приступе и искусни пчелари. Они би нас саветовали шта да предузмемо даље, ако се појаве проблеми. Са студентима и професорима развили смо систем даљинског праћења података у кошницама – потврђује и Слађана Ђурашевић.

Да би могли да усавршавају примену информационих технологија у пчеларству, студенти и професори су учили и још уче све што је неопходно за тај посао. Развој науке могао би да буде подстрек многима да се посвете пчелама. У Србији има више од пола милиона кошница. Конкуренција ће подстаћи и борбу за квалитет, тако да бисмо временом и мање страховали какав мед купујемо.

Оставите одговор