Како до новог модела културног организовања у Чачку: „НОВИ КЉУЧ ЗА НОВЕ ИЗАЗОВЕ“

IMG_20161220_085122_919Како до новог модела културног организовања у Чачку?

 „НОВИ КЉУЧ ЗА НОВЕ ИЗАЗОВЕ“

 

„Чачански глас наставља истраживање како до новог модела културног организовања у Чачку, где своје виђење новог културног модела износе запослени у културним институцијама, представници Градске управе, ствараоци, млади, представници удружења грађана.

 О свом виђењу културног лета говори Марија Радуловић, дипломирани филолог – мастер, запослена у Градској библиотеци, бави се културно – просветном делатношћу, организацијом програма, медијима, уредник је сајта библиотеке и координатор неколико запажених пројеката.

 

 

Да ли је Чачку потребна летња „кровна манифестација“ која би објединила већ постојеће успешне пројекте и манифестације са аутономним карактером, али афирмисала и програме који недостају у културној понуди и неке нове атрактивне локације и просторе у граду?

 

-Сматрам да је потребан један иновативни концепт који би укључио оно најбоље од свега постојећег (летње музичке фестивале, манифестације, летње програме установа културе, уметничке перформансе), али и отворио врата атрактивним гостујућим културно-уметничким и забавним програмима по позиву, као и локалним пројектима. Широко отворена за партнерство са организацијама цивилног друштва и приватним сектором, таква „кровна манифестација“ би била један нови чачански бренд. То све наравно подразумева и доста бољи маркетинг и свеобухватнију информисаност грађана о летњој културној понуди, више публике на програмима и бољу туристичку понуду Чачка.

 

 

Шта по Вашем мишљењу недостаје у културној понуди града током летњих месеци?

 

-Наш град има све бољу културну понуду, не само преко лета, већ током целе године. И то грађани примећују. Чачку недостаје летњи биоскоп и позорница, више изложби на отвореном, уметнички перформанси у којима учествује публика итд. Недостаје уметнички експеримент и провокација. Недостаје боља видљивост и интерсекторска сарадња. Ипак, у процес  осмишљавања програма треба укључити и публику, у повременим анкетама и истраживањима јавног мнења питати грађане шта мисле. Могуће да нам недостаје мјузикл, пантомима, циркус, а да тога нисмо свесни. Ако поставимо комуникацију на двосмерни ниво, знаћемо које су заиста културне потребе наших суграђана. Ово је јако важно урадити и пре креирања локалне стратегије културног развоја Чачка којој се искрено надам.

 

Шта мислите о томе да ли су довољно и на адекватан начин укључене током летњих дешавања институције културе у граду?

 

-Често се пренебрегне чињеница да током целе године установе културе обављају своју основну делатност коју прописује Закон, била то брига о архивској грађи, заштита покретних културних добара и споменика, дигитализација свих врста грађе, издавање књига и часописа, рад са свим категоријама корисника итд. Свих пет чачанских установа културе уз то има и издавачку и веома богату културно-просветну делатност, у коју нпр. спада  организација манифестација попут Дисовог пролећа или Меморијала Надежде Петровић, а свима је добро познат значај ових манифестација.

И током летњих месеци установе културе раде готово несмањеним капацитетом трудећи се да услуге које пружају задрже на истом нивоу, па и да појачају програме за децу и младе. Да ли је то довољно и адекватно? Мислим да увек треба стремити бољем.

 

Да ли Чачак има ресурсе: организационе, инфраструктурне за један летњи догађај (обједињујућ) током летњих месеци, који би привукао публику из других градова?

 

-Мислим да има, али је питање имамо ли свест о сопственим потенцијалима? Чини ми се да Град Чачак, установе културе, нека удружења и појединци показују амбицију која може до тога довести. Наравно, то је могуће уз друштвено одговорно пословање приватног сектора које је све активније.

 

Да ли имамо публику за културне догађаје и како до ње?

 

-Истраживања углавном показују опадање интересовања грађана Европе за учешће у јавном културном животу, стога је развој публике један од приоритета европске културне политике. Код нас нема много истраживања тог типа, али је јасно да је и у Србији слична ситуација. Како од непублике направити публику, а притом не мислим само на квантитет, тј. бројност публике на догађајима, већ пре свега на квалитет, питање је којим се треба позабавити. Мислим да је потребан перманентан рад са веома младом публиком предшколског и школског узраста, јер се навика одласка у биоскоп, позориште, на књижевно вече или концерт класичне музике просто стиче. Друга веома важна ствар је организација програма у складу са интересовањима најразличитијих циљних група, при чему наравно не треба подилазити (не)укусу. Грађани Чачка показују интересовање и долазе на програме, што је за сваку похвалу, а то даје ветар у једра организаторима да буду још бољи.

 

Да ли имамо адекватну рекламу за културна догађања уопште, посебно за она током лета?

 

-Организатори културних дешавања у Чачку имају велику подршку локалних медија. Поред тога рекламирају догађај на све могуће начине трудећи се да обавесте публику, шаљу смс позивнице, штампају флајере и плакате, већина организатора има страницу на друштвеним мрежама. Ипак се некако чини да људи нису у довољној мери обавештени. Мислим да је решење проблема у заједничком маркетингу који би уштедео ресурсе, а програми би били видљивији. Како би потенцијални посетиоци били правовремено и тачно обавештени потребно је на једно место поставити преглед репертоара културних, забавних, па и спортских садржаја. Штампани материјал на месечном нивоу, редовно ажуриран сајт и мобилна апликација би решили проблем преклапања програма и неинформисаности грађана.

 

Шта је то што локална заједница мора да уради да би култура и уметност били ближи различитим циљним групама?

 

-Локална заједница треба да мисли на нов начин, нпр. да има више различитих циљних група од оних стандардних које подразумевамо: млади, жене, пензионери итд. То би доста утицало на демократизацију културе која је демократска по својој суштини. Зашто не би била циљна група људи који користе градски превоз, или они који чекају у редовима за лична документа? Друштвени значај културе не треба занемарити, стога нам требају нове форме, спонтаност и подстицање партиципације публике.

 

Има ли довољно „елитних“ културних садржаја током лета?

-Запослени у култури треба да нађу начин да разбију предрасуде о елитизму и неразумљивости савременог стваралаштва уопште, али Ваше питање се вероватно односило на оне вансеријске догађаје, попут концерта Немање Радуловића у фебруару ове године. Да, било би пожељно да таквих „великих“ гостовања светски познатих аутора буде и више.

 

Због чега се по Вашем мишљењу урушио концепт Летњих дана културе у Чачку?

 

-Више пута је указивано на мањкавост концепта манифестације и то са различитих страна. Мишљење као и предлоге за неки нови концепт дао је жири, Одбор, али и сами учесници. Недовољно профилисане локације на којима су се програми реализовали, слабо видљив маркетинг, расипање публике на више истовремених догађаја, правно-бирократске заврзламе, као и немогућност да учествују пројекти чији аутори нису из Чачка  вероватно су само неке од мањкавости концепта. Иако се ове године вероватно прекида континуитет одржавања Летњих дана културе, мислим да Чачак ову кризу треба да претвори у своју добит. Потребан је нови кључ за нове изазове, пресек ставова заинтересованих страна, наравно уз поштовање максиме да култура има моћ да позитивно мења друштво и да је улога професионалаца у култури одлучујућа током тог процеса.

 

Душан Даријевић

Оставите одговор