КАКО ЈЕ „ЛЕДЕНИ ТАЛАС“ УТИЦАО НА ВОЋНЕ ЗАСАДЕ

МОГУЋА ОШТЕЋЕЊА КОД КАЈСИЈЕ, БРЕСКВЕ И МАЛИНЕ

ovu FOTO pregled malineИзразито ниске температуре током јануара нису нанеле штету већини воћних врста. Воћке се налазе у фази зимског мировња, тако да им јануарски ледени талас није нанео значајнија оштећења. Како истиче Бранко Танасковић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе „Чачак“, од ниских јануарских температура извесна оштећња се могу појавити код брескве и кајсије, посебно у млађим засадима. Могућа су и оштећења цветних пупољака и изданака на малинама и купинама, које нису биле прекривене снегом.

Веома ниске температуре, али и неприпремљеност воћака за зимски период, могу бити пресудан услов успевња и опстанка воћака. У таквим случајевима, за време оштре зиме, при појави већих мразева могу страдати цветни, лисни, вегетативни пупољци или разни други органи, а у најтежим случајевима долази и до потпуног измрзавања стабала и изданака.
– Воћне врсте различито подносе ниске температуре. Јабука, као наша најзаступљенија воћна врста, може да поднесе врло ниске температуре у току зимског мировања (од – 22 до – 35 степени Целзијуса). Међутим, на крају и почетку вегетације осетљивост вегетативних органа на ниске температуре је знатно већа и могуће су измрзлине нарочито код младих воћака. За воћке су ризичне ситуације када пред крај зимског мировања наступи отопљење, а затим поново захлађење. За јабуку су у време бубрења цветних пупољака опасне ниске температуре од – 3 до – 5 степени, зависно од дужине трајања хладноће, а за време фенофазе када су цветни пупољци делимично отворени осетљивост на измрзавање је још већа – објашњава Танасковић.

Slika155Шљива добро подноси јаке мразеве само у потпуном зимском мировању. На ниске температуре осетљива је у фази отварања пупољака који могу измрзнути већ на температури од – 1,1 степен, док отворени цветни пупољци и млади заметнути плодови измрзавају на температури од – 0,5 степени..
Када је реч о малини, температура је веома важан чинилац, који одређује распоред биљака у засадима. У крајевима где су биљке сразмерно ниске и под снежним покривачем малина подноси ниске температуре до -35 степени. У одсуству снега, изданци малине могу да измрзну на температури од – 18 до – 26 степени, што зависи од сорте и њеног физиолошког стања. Коренов систем малине измрзава на температури земљишта – 12 до – 14 степени, нарочито кад није заштићен снегом. Колебљиве температуре у пролеће могу да причине значајне штете изданцима малине, нарочито ако се смењују температуре изнад 6 и – 7 степени.

Slika126НАЈВЕЋА ОПАСНОСТ ВЕЛИКЕ ТЕМПЕРАТУРНЕ ОСЦИЛАЦИЈЕ

Велики број произвођача, али и прерађивача је током ниских јануарских температура био забринут за род и опстанак стабала кајсије. Јако ниске темературе током зиме и температурно варијабилна пролећа су један од ограничавајућих фактора за успешно гајење ове воћне врсте у земљама са хладнијом климом. Оне могу изазвати измрзавање цветних пупољака, касније цветова и заметнутих плодића, а при екстремно ниским температурама и младих стабала. Отпорност кајсије на мразеве је, пре свега, генетски условљена, односно зависи од сорте. Поред тога, на њу утичу и други фактори (време појаве, дужина трајања и интензитет ниских температура, припремљеност воћака за мировање, родност, агротехничке мере, здравствено стање), старост воћака, као и подлога на којој су воћке калемљене.

– Кајсија је воћна врста која подноси ниске зимске температуре, али не и велике температурне осцилације током касне зиме и раног пролећа. Кајсија је најотпорнија на зимске мразеве у периоду дубоког (биолошког) зимског мировања, који се у нашим климатским условима одвија у децембру и првој половини јануара. Просечна ниска температура на којој се могу јавити оштећења цветних пупољака, зависно од сорте, креће се од -18 до -25 степени. Највећи проблем код ове врсте је релативно кратко (40 до 45 дана) и варијабилно зимско мировање, које је условљено претходним временским чиниоцима, као и агро и помотехничким мерама (касним ђубрењем и наводњавањем, резидбом и слично). Важно је знати да је кајсија у нашим климатским условима најосетљивија на мраз у периоду пред цветање, у фенофази цветања и након цветања у фази заметнутих плодова. Зато су позни пролећни мразеви најзначајнији чинилац нередовне родности кајсије и они наносе веће штете овој производњи од зимских – истиче Танасковић.

raneПРЕВЕНТИВНЕ МЕРЕ
Превентивним мерама, опасности од зимских мразева се могу у многим случајевима потпуно избећи, а то значи правилним избором положаја засада, отпорнијих врста и сорти, избором подлоге и слично. Неопходна је и правилна примена агротехничких мера, те су засади са редовним одржавањем отпорнији према зимским мразевима. Помотехничке мере су, такође, веома важне, јер резидба, уз равномерно оптерећење родом, пружа боље кондиционо стање воћака.

Оставите одговор