Društvo

КЛИСУРА ЈЕ ЊИХОВ ДОМ – СЛЕПИ МИШЕВИ, ДИВЉЕ СВИЊЕ, МАЧКЕ, МУФЛОНИ…

БОГАТСТВО ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКОГ ПРЕДЕЛА

Најживописнија клисура у Србији, наша Овчарско-кабларска, носи овај назив и због богатства живог света у њој. Предео изузетних одлика (Уредбом Владе Србије 2000. године заштићено природно добро прве категорије), поред 184 врсте птица, за свој дом одабрало је и више од 40 врста сисара, бројни гмизавци, водоземци, више од 30 врста риба и 70 врста лептира!

Иако је до пре деценију-две много тога било непознаница, све бројнија су истраживања која се односе на фауну сисара, пре свега слепих мишева. У клисури их је чак 18 врста, од укупно тридесетак познатих у Србији, а многе су на листи строго заштићених. Свакако, ништа мање занимљиве су и друге врсте сисара: јеж, кртица, веверица, сиви пух, бизамски пацов, риђа волухарица… Горан Николић, главни чувар у ПИО „Овчарско-кабларска клисура“ и један од најбољих познавалаца овог предела, каже да су најбројније дивље свиње, али да има и лисица, дивљих мачака, па чак и муфлона!

– Популација дивљих свиња све је бројнија и код нас, што је тренд и у Европи. Уколико сте у последње две године ходали неком од планинарских стаза на Овчару и Каблару, сасвим сигурно сте видели пуно трагова, чак готово мале „магистрале“ куда пролазе дивље свиње. Ипак, шанса да их видите „очи у очи“ је минимална, посебно за групу шетача. Током дана су мање активне, а уз то су опрезне и на сваки знак присуства људи ће се удаљити – наводи Николић.

Да у клисури има муфлона вероватно је најзанимљивији податак за већину Чачана. Николић каже да се од пре три године муфлони, или како их називају дивље овце, повремено виђају у делу око Врнчанске реке – на ободима Оровице и на врху Шест, најзападнијој падини Каблара.

муфлон

– То су, заправо, јединке утекле из војног магацина у Пријановићима… Војска их је својевремено гајила у затвореном простору. Вероватно су провалили ограду и тако доспели до клисуре, где су пронашли погодан терен, јер је тај предео око Врнчанске реке слабо пошумљен и доста је каменитих страна са ниским растињем – објашњава наш саговорник, који не може да прецизира колико је муфлона у ОКК, али каже да им мештани повремено јављају да су их видели.

Будући да ово није врста карактеристична за клисуру, Николић каже да још не постоји упутство стручњака Завода за заштиту природе како се односити према муфлонима, који, условно речено, могу да угрозе неке аутохтоне врсте животиња.

На територији коју обухвата клисура често се могу видети и срне, али не и дивље мачке, иако многи показатељи указују на њихово присуство.

– Дивља мачка је врло ретка, али и опрезна, те је готово немогуће видети. Ипак несумњиво је присутна, јер су виђани трагови. У лето 2017. једна дивља мачка страдала је на магистрали, у самој Пејичиној кривини – каже Николић.

И видра је један од сисара који су „редовни“ становници клисуре, иако их је тешко видети:

– У јануару 2015, на магистралном путу, наспрам манастира Јовање, пронађена је прегажена видра. Неколико дана језеро је било залеђено, па је вероватно због тога кренула ка шуми. У марту 2016. године посматрао сам видру на бетонском прелазу преко Старог корита Западне Мораве, код ауто-кампа у Овчар Бањи. Виђана је и код ресторана Дом, код бране ХЕ Међувршје, у Заграђу… Неколико риболоваца се „жалило“ да им је покупила улов из чуварки – неки су од занимљивих података које износи Николић.

В. Т.

ПЕТ ВРСТА ЗМИЈА

Горан Николић каже да је пре две године у близини Врнчана „откривен“ шумски гуштер, који је веома ретка врста у Србији, углавном насељава централне и источне делове. У ОКК клисури има пет врста змија: белоушка, рибарица, смукуља, ескулапов смук и једина отровница – поскок. Ескулапов смук је неотровна змија која може да достигне и до 2,5 метра дужине. Смукуља, коју често називају и „лажна шарка“ је, такође, неотровна змија са тамним пругама. Ова врста је спора и флегматична, али узвраћа напад ако је нападнута, при чему се понаша као отровница, па чак и испушта звук сличан поскоку, или се „прави“ мртва. Николић тврди да у овом пределу нема шарки.

– Ко донесе слику шарке са тачном локацијом, добија награду, јер би то био нови налаз за нас – каже шаљиво Николић.

ОРХИДЕЈЕ НА КАБЛАРУ

Велико богатство представља и флора, а карактеристичне врсте у клисури су: руј, грабић, граб, хајдучка опута, црни бор, ситнолистна липа, ловоролисни јеремичак, храст и 23 врсте дивљих орхидеја. Посебан раритет представља ендемична врста – кабларски звончац (Edraianthus canescens), који расте на Каблару, у близини манастира Никоље, на простору од једног квадратног метра и чија цела популација има нешто мање од 2000 примерака.

 

Оставите одговор