Kultura

КРАЉ У ЕМИГРАЦИЈИ

 У оквиру програма 54. Дисовог пролећа

КРАЉ У ЕМИГРАЦИЈИ

У уторак, 21. марта, у Дому културе „краљевски дочекан“ Краљ Чачка, како и доликује у родном граду –  организација Градска библиотека Владислав Петковић Дис. Учесници: Краљ Чачка (Ненад Марић), Дејан Матић, уредник „Трећег трга“, Марија Радуловић, модератор

Пише: Душан Даријевић

Фото: Александар Алемпијевић

 

17454752_1536891523010240_231195264_o17407750_1536933269672732_2023623960_o17407689_1536929669673092_1569728970_o17455003_1536927109673348_1967040184_o

У сред председничке кампање ето нама краља, краља поезије и музике. Његово краљевско височанство у родном граду, Краљ Чачка на Светски дан поезије, ове године са темом, однос поезије и музике. Одбор Дисовог пролећа је спремно дочекао овај изазов и у свој програм уврстио чак две поетско-музичке вечери посвећене управо ствараоцима из завичаја (Краљ Чачка, Рашко Јовичић) чије стваралаштво је обележено овим двојаким приступом уметности:  поезија и музика.

Један од повода за поновно дружење са Краљем Чачка (Ненадом Марићем), након недавног септембарског концерта, је  објављивање прве збирке песама „На маргини“ („Лом“, Београд, октобар 2016) и првог албума „Земља снова“ (Поп депресија, Одлични хрчак, децембар 2016).

Краљ је својим одговорима на постављена питања, али и песмом забављао бројну верну публику која је дошла да га поздрави и да му се диви.

Краљ је истакао да је претходна година за њега била турбулентна као и свака друга, само је успео да након четири претходна неуспешна покушаја сними албум, а на наговор Флавија Ригоната из „Лома“, објави и збирку са 33 песме, које су одабране из обимног материјала који је донео уреднику. Књизи припадају и цртежи, њих девет, „из главе“, а не по моделу, одабрани из специјалног блокчиића у који не бележи песме, већ цртеже. По речима аутора, цртежи подсећају на Медијалу и линеарног су израза. Ненад Марић је и врстан ликовни уметник, завршио je студије сликарства на ФЛУ у Београду.

На опаску да је „поезија суштина нашег бића“, Краљ је истакао да човек не мора да се бави поезијом да би открио поезију у себи. О  великом Дису Марић  је рекао да нас је  песник издигао изнад блата.

– Снага данашње поезије је у томе да је свуда око нас, данас је у Чачку, сви су чули за њу, поетско и стваралачко су у сваком од нас, она је жива и говори битне ствари – истакао је гост Дејан Матић и додао да поезија у споју са музиком доноси нешто ново, нове теме и одређена питања, попут оних социјалних, као што су  код Краља Чачка песме „Добро јутро људи“, „Земља снова“, „Деда мраз је шворц“.

То је изражавање унутрашњег света који је у сукобу са стварним  – додао је аутор и засвирао „Пад у Љигу“.

– На моје стваралаштво највише утиче живот, ал’са мером – истакао је Краљ Чачка и додао да се његови музички почеци везује за средњошколско доба у Чачку и гимназијске групе у којима је сарађивао са Милошем Гојковићем и Вукашином Тороманом, који су попут Марића, по завршетку школе, напустили Чачак и  направили озбиљне каријере у пословима којима се баве.

Говорило се и о Дилану, Коену, Нобеловој награди, утицају певане, музички уобличене поезије на ону конвенционалну и обрнуто, али и о утицају интернета и појаве друштвених мрежа на снагу и утицај поезије. Ређале су се уживо и песме са „Земље снова“, чули смо и препев чувене Коенове песме „Партизан“.

За крај остало је оно најбоље, Краљ је говорио о свом односу према окружењу, о осећању да је рођен у блату, о маргини као општем стању духа које окружује ствараоца било где да се налази и где је све  потпуно исто, а наше окружење је као маргина маргине.

Песма „Не могу да се вратим у родни крај“, много тога открива о аутору и о његовом односу према окружењу, не о самом Чачку, већ о осећају прогнаности.

– Ми смо прогнани и то се даље наставља, ја сам у емиграцији, краљ у емиграцији – истакао је Краљ Чачка, говорећи о осећају прогнаности данашњег младог креативног човека, о сталним миграцијама у потрази за срећом и миром.

Једина замерка организатору за ово веома успело поетско – музичко вече односи се на избор места. Хол Дома културе заиста није адекватан простор за овакве садржаје због лоше акустике, Чачак има и много адекватније просторе за овакве програме.

Оставите одговор