Kultura

KLJUČNO DEFINISANJE SRPSKOG KULTURNOG PROSTORA

INTERVJU: VLADAN VUKOSAVLJEVIĆ, MINISTAR KULTURE I INFORMISANJA  O NACRTU STRATEGIJE KULTURNOG RAZVOJA SRBIJE U NAREDNOJ DECENIJI

Nacrtom Strategije kulturnog razvoja Srbije od 2017. do 2027. godine, koja će biti predmet javne rasprave, nakon čega bi trebalo da se nađe pred skupštinskim Odborom za kulturu i poslanicima, predloženo je, pored ostalog, da se izdvajanja iz budžeta namenjenog za kulturu svake godine uvećavaju za 0,1 odsto, čime bi se 2025. godine dostigao nivo od 1,5 odsto učešća kulture u buxetu Srbije. Utvrđena su tri prioriteta: razvoj kadrova, infrastrukture i evropske integracije i međunarodna saradnja, kao i sedam prioritetnih područja, kojima su obuhvaćeni svi segmenti kulturnog delovanja: razvoj institucionalnih okvira u kulturnom sistemu, odgovorna kadrovska i upravljačka politika, ravnopravno učešće svih građana u kulturnom životu, razvoj kulturnih potreba, kultura međusobnog razumevanja, negovanje srpskog jezika i ćirilice i povezivanje srpskog kulturnog prostora. Sudeći po prioritetima utisak je da se nacrt Strategije više odnosi na operativne i institucionalne probleme, a manje na vrednovanje stvaralaštva. O tome i drugim temama iz oblasti nacionalne kulturne politike, a povodom 85. rođendana „Čačanskog glasa“, razgovarali smo sa gospodinom Vladanom Vukosavljevićem, ministrom kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije.

Bilo je više pokušaja definisanja Strategije kulturnog razvoja i kulturne politike Srbije, ali, većina je ostala samo mrtvo slovo na papiru. Koliko je izvesno da će usvajanjem nove Strategije za narednu deceniju ona biti i realizovana? Od čega to zavisi?

Kako bi se Strategija sprovela u praksi, neophodno je da je prati Akcioni plan, koji je praktično završen. Strategija je zbir načela, principa, procena i namera, dok Akcioni plan detaljno definiše rokove za usvajanje zakona iz određenih oblasti, za završetak kapitalnih investicija, za ostvarivanje onoga što je napisano u Strategiji i precizira koje institucije će biti zadužene za realizaciju i način praćenja.

Vladan Vukosavljevic,ministar kulture Beograd 0709 2016 photo Predrag Mitic

U kreiranju ove Strategije, pored Nacionalnog saveta za kulturu, učestvovala su i druga ministarstva, kancelarije, predstavnici Crkve i verskih zajednica, nacionalnih manjina i nezavisne kulturne scene. Šta očekujete od javne rasprave, gde očekujete najviše primedbi?

Očekujem da rasprava bude vibrantna i da bude uključen veliki broj subjekata. Imajući u vidu da je reč o nacrtu Strategije razvoja kulture, ovaj dokument ima otvorene krajeve i spremni smo da prihvatimo sve razumne sugestije, kao i da tekst korigujemo rešenjima koja se pokažu funkcionalnijim u odnosu na ona predložena u nacrtu.

Na čija pozitivna međunarodna iskustva ste se oslanjali u kreiranju Strategije? Čiji model smatrate najuspešnijim?

-Proučavali smo strategije Hrvatske, Francuske, Nemačke, Mađarske, Rusije, Crne Gore i još nekoliko zemalja. Ne postoji neki najviše primenjivan model, jer svaka zemlja ima svoje specifičnosti i okolnosti u oblasti kulture. Trudili smo se da uočimo način kako su u tim zemljama sagledavali stvari, ali nismo preuzimali gotova rešenja, niti smo po svaku cenu želeli da budemo inovativni.

Jedan od važnih, ako ne i ključnih segmenata ove Strategije je i decentralizacija kulture, odnosno, njeno izmeštanje iz velikih centara. Kako će se to dogoditi ako kapitalne investicije „ostaju“ najvećim delom u Beogradu?

dav

-Ministarstvo kulture i informisanja snažno se zalaže za decentralizaciju kulturne politike i ravnomernu dostuponost kulturnih sadržaja svim građanima Srbije. Obilazeći Srbiju uverio sam se da kvalitetni kulturni programi nisu, niti uostalom treba da budu, privilegija velikih centara, poput Beograda i Novog Sada. Prošle i ove godine MIK je realizovao konkurs „Gradovi u fokusu“, namenjen sufinansiranju projekata lokalnih samouprava. Za dva konkursa ukupno je opredeljeno 291. 963.442 dinara za 16 jedinica lokalne samouprave. Za konkurs je u 2016. godini opredeljeno ukupno 151.763.442 dinara. Novi Bečej proglašen je za „Grad u fokusu“ i pobednički projekat ove opštine finansiran je sredstvima u iznosu od 56.763.442 dinara. Potpisani su ugovori o sufinansiranju projekata u još pet gradova u Srbiji: Kikinda – 32.000.000 dinara, Zrenjanin – 24.000.000, Kragujevac – 18.000.000, Užice – 12.000.000 i Šabac – 9.000.000 dinara. Na konkursu „Gradovi u fokusu“ podržano je deset projekata i isto toliko gradova i opština u ukupnom iznosu od 140.200.000 dinara…

Pored tog konkursa, naše Ministarstvo je napravilo niz koraka u politici decentralizacije kulturnog života. Recimo, blizu pet miliona dinara opredeljeno je za izvođenje radova na krovu i fasadi Narodnog muzeja Toplice i privatizaciju Narodne biblioteke „Rade Drainac“ u Prokuplju, dok je u Lebanu otvorena knjižara u okviru akcije „Knjižara za svaki grad“. Ovo su samo neki od primera, svakako da ćemo uložiti maksimum napora da ovakvih projekata bude više širom Srbije.

Kojim mehanizmima će biti zaštićen srpski kulturni identitet, tradicija i kulturna baština?

-Jedna od ključnih odrednica nacrta Strategije razvoja kulture u Republici Srbiji od 2017. do 2027. godine tiče se definisanja srpskog kulturnog prostora. Kada kažemo kulturni prostor nekog naroda, ne mislimo na političke i administrativne granice u kojima određeni narod ostvaruje državotvornost, već na prostor u kome je taj narod tokom svih vekova svoga postojanja ostavio tragove svoje kulture. U tom smislu, srpski kulturni prostor je prostor na kome je srpski narod tokom istorije ostavio nesumnjive tragove svog postojanja. Kulturni prostor nekog naroda često se ne poklapa sa njegovim državnim prostorom, već se prostire i zagranično, i tako koegzistira sa drugim kulturama, uglavnom kroz međusobno prožimanje i oplemenjivanje, osim kada političko-istorijske strasti preuzmu vlast od zdravog razuma i logike kulturnog razvoja i samog života. Definisanje slojevitog sadržaja srpskog kulturnog jezgra i kulturnog prostora, biće iskorak u kvalitetu i sveobuhvatnosti razmevanja vrednosti koje moraju biti predmet zaštite, unapređivanja i materijalne podrške.

Ono što je ovdašnju kulturnu javnost obradovalo je i osvrtanje na izgradnju Biblioteke u Čačku, posle mnogo neuspelih pokušaja. U čemu će se konkretno ogledati ta podrška?

Prvenstveno je reč o pomoći lokalnim samoupravama, ne samo Čačku, već i svuda u Srbiji gde za to postoji potreba u rešavanju problema adekvatnog prostora za matične biblioteke. Ta pomoć nije samo materijalna, već i u vidu saveta, ohrabrivanja. Jedan od načina da se pomogne, svakako je i kroz učešće na konkursu „Gradovi u fokusu“.

Vladan Vukosavljevic,ministar kulture Beograd 0709 2016 photo Predrag Mitic

U Strategiji se kao jedan od ciljeva navodi i formiranje profesionalnog pozorišta u Zapadnoj Srbiji. Čačak je jedini grad u ovom delu zemlje koji, nažalost, nema pozorište, iako bi imao gotovo kompletnu profesionalnu kadrovsku strukturu. Da li se ovaj plan odnosi upravo na naš grad? 

Analizom sadašnjeg stanja u kulturi utvrđeno je da postoji potreba za izgradnjom pozorišta u ovom regionu, međutim, nije precizirano koji je grad u pitanju. Možda to bude i Čačak. Da bi se odredio grad, mora se sprovesti dodatna analiza, jer na donošenje takve odluke utiče mnogo faktora.

Vi ste i ministar informisanja. Stanje u informisanju Srbije se često graniči sa anarhijom. Da li je moguće kluzulama Kodeksa novinara dati pravnu snagu, uvesti ih i u krivično zakonodavstvo, i ne prepuštati ih više svačijoj (ne)profesionalnoj savesti?

Kodeks novinara Srbije je akt koji su potpisala novinarska udruženja i koga bi trebalo da se pridržavaju svi, posebno potpisnici. O njegovoj primeni stara se Savet za štampu, koji je samoregulatorno telo u oblasti štampanih medija. Ministarstvo kulture i informisanja nije nadležno da vrši izmene i dopune Kodeksa, niti ima ovlašćenja da vrši izmene u Krivičnom zakoniku.

Koliko bi se sistemom oporezivanja kiča i šunda u sferi medija i kulture kao nekada, bez uskraćivanja sloboda, moglo filtrirati sve ono što „smrdi“ na našoj javnoj sceni?   

– Mnogo puta smo ponovili da Ministarstvo kulture i informisanja snažno podržava kreiranje društvene atmosfere obeshrabrivanja nepristojnih i uznemirujućih sadržaja u televizijskim emisijama i dnevnim novinama. Iako monitoring sadržaja i izricanje mera televizijskim emiterima – od izdavanja opomena i obavezujućih uputstava do oduzimanja dozvole – nisu u nadležnosti Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstvo smatra da sve zainteresovane strane, uključujući nadležne organe, regulatorna i samoregulatorna tela, strukovna udruženja, institucije koje su na bilo koji način povezane sa medijskom sferom u sinergijskom delovanju treba da učine maksimum napora kako bi se skaredni i neprimereni sadržaji eliminisali iz javnog prostora.

Zorica Lešović Stanojević

Fotografije: Predrag Mitić („Večernje novosti“)

 

ĆIRILICA, NEPROCENJIVI DEO NAŠE DUHOVNE SUPSTANCE  

I očuvanje jezika i ćiriličnog pisma su, verujem, integralni deo ovog plana.

Zaštita jezika i pisma, jedan je od osnovnih identitetskih izazova u savremenom dobu. Očuvanje i opstanak jezika u poplavi globalizacije problem je koji se tiče mnogih resora, ne samo kulture, već i prosvete, medija, nevladinog sektora i drugih. Isto važi i za pismo. Utisak je da ćirilica polako gubi bitku i da je ima sve manje. Zato nije kriva neka teorija zavere, već prosto, duh vremena i globalna dominacija latinice. Latinica je, takođe, pismo dela srpskog naroda i tu činjenicu treba posmatrati kao prednost, a ne kao manu, s tim što latinicu štiti globalni format duha vremena, a ćirilicu niko, osim naroda čiji je ona ukras i neprocenjiva kulturna dragocenost. Ako za jednu ili dve generacije prestanemo da koristimo ćirilicu, postoji opasnost da postanemo narod koji se bez dostojne borbe odrekao bitnog dela kulturnog identiteta, koji je svesno uništio deo svoje duhovne supstance i jedno od najdragocenijih nasleđa svog kulturno-istorijskog trajanja.

Vladan Vukosavljevic,ministar kultureBeograd 0709 2016photo Predrag Mitic

PROTIV KANDIDATURE KOSMETA U UNESCO

Kako ćete sprečiti ponovo najavljenu kandidaturu Kosova i Metohije u UNESCO? Kako sačuvati srpsko materijalno i duhovno nasleđe na ovim prostorima?

-Ovo je jedan od velikih izazova sa kojim se suočava Ministarstvo kulture i informisanja. Oko pomenute tematike sprovodimo redovne aktivnosti u koordinaciji sa Stalnom misijom Republike Srbije pri UNECO-u u Parizu i Ministarstvom spoljnih poslova. Te aktivnosti usmerene su prvenstveno ka tome da celokupna svetska javnost prepozna i shvati da bi prijem tzv. Republike Kosovo u UNESCO predstavljao kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Bio bi presedan da UNESCOO, osnovan od strane UN, donosi odluke kontradiktorne svojoj krovnoj organizaciji. Pored toga, eventualni prijem tzv. Republike Kosova, negativno bi uticao na dijalog Beograda i Prištine, kao i na status, ionako ugrožene srpske kulturne baštine na ovom području.

Još jedan od izazova sa kojima se susreće Ministrastvo kulture i informisanja jeste upravljanje spomenicima kulture na Listi svetske baštine u Srbiji, posebno na Kosovu i Metohiji, sa kulturnim nasleđem od najviše vrednosti za Srbiju. Na ovoj maloj teritoriji nalazi se više od 1.300 crkava i manastira koje čine kulturno nasleđe srpskog naroda prvog reda. Srpske svetinje na Kosovu i Metohiji stavljene su na Listu ugrožene svetske baštine, što najrečitije govori o njihovom realno ugroženom položaju.

 

 

Ostavite odgovor