“Никада/ престати нећу да волим/ ружино дрво, добро ми знано/ цветова ситних./ Пред кућом расте/ мајчином руком неговано/”, стих је из песме “Ружино дрво” која се налази у књизи “На стани љубави” песникиње Славке Балтазаревић, чији су књижевни портрет, 11. децембра, представили Књижевни програм Дома културе и Књижевни клуб “Драгослав Грбић”.
Њено девојачко презиме је Николић, Славка је завичајни песник, не само по рођењу. Она то непрекидно потврђује и кроз своје књижевно и ликовно стваралаштво. Рођена је у Чачку 1932. године, али већ деценијама живи у Београду. Објавила је 15 књига поезије и прозе. Члан је Удружења књижевника Србије и УСКОР-а . Тематски круг њеног стваралаштва је веома широк, али највише пише о љубави у општем смислу, завичајним темама, а огласила се и као писац за децу. За њу је љубав најважнији чинилац живота.
-Срећна сам и врло узбуђена што сам у свом завичају први пут после толико година окрилатила своју песничку реч – рекла је Славка Балтазаревић. Биографију ауторке прочитала је уредница Књижевног програма Милкица Милетић, поетски приказ стваралаштва потписује Рамила Рубаковић, председница Књижевног клуба, одабране стихове говорили су чланови клуба Данка Ђурковић и Ирена Ангелова, а водитељ је био Лазар Радовановић.
-Књижевни портрет Славке Балтазаревић од поетике до естетике обојен је осећајношћу и непролазним осећањем љубави према вољенима, драгом бићу, породици, деци, уницима, њена срећа и инспирација су и петоро праунучића, али ту је и љубав према отаxбини, природи, завичајној реци Морави, тајнама времена и простора… Њена лирска душа је идилична, интригантна и своја. Негује спонтане риме, у прози бира живе слике, а кроз њене стихове тече река љубави и “захвалности Богу за живот дати, јер постоје и они који нису рођени” – рекла је, поред осталог у свом приказу Радмила Рубаковић.
У књизи “На страни љубави”, поред нових, налази се и избор песама, као и изводи из свих рецензија које је до сада добила…Тој љубави је захвална за дуговечност и своју благу, добронамерну природу, која прашта и шири неку врсту хармоније и кад говори, и кад пише, и кад пева. У њеним песмама има и туге. Љубавну песму “Танго у сну”, Славка Балтазаревић је отпевала у пратњи гитаре Борса Капетановића. Публика је наградила топлим аплаузом и дивљењем. Планира да настави да пише уколико јој време и вид дозволе. Чита све, али Десанку Максимовић издваја као своју музу. Бави се и сликарством. Имала је неколико смосталних изложби, а на пролеће је још једна у њеном другом завичају, Београду…
З. Л. С.
