Društvo Geografski zavičajnik

ЛУЧАНИ – ВАРОШИЦА ПОРЕД РЕКЕ БЈЕЛИЦЕ

ГЕОГРАФСКИ ЗАВИЧАЈНИК (70)

ЛУЧАНИ – ВАРОШИЦА ПОРЕД РЕКЕ БЈЕЛИЦЕ

На крајњем северозападном делу драгачевске висоравни налази се место Лучани са предивним видицима разбацаних села у околини, у равничарској долини реке Бјелице и између обронака Овчара и планинског венца Крстаца.

У равничарском делу смештени су трговачки, пословни, стамбени и спортски објекти. Између обилазног пута и реке Бјелице налази се круг Хемијске индустрије, који се протеже све до близу Висијевца. У њој је, на око 250 хектара, распоређено преко двеста објеката повезаних у јединствен ланац.

У центру варошице доминира Дом културе са акустичном салом, изложбеним просторима и библиотеком, а наспрам ње се налази Скупштина општине Лучани. Степенице, које се уздижу између парковског дрвећа, повезују центар града са два природно обликована платоа на коме су подигнута стамбена насеља. Западно је Грачац. Мештани га зову Старим насељем, јер је на њему најпре почела градња. На Крушевљу је Ново насеље, у коме су зграде мањих димензија, утонуле у зеленило многобројних стабала.     

На западној страни Крушевља уздиже се архитектонски сложена зграда Основне школе. Испред ње је лепо уређен школски парк са бистом народног хероја Милана Благојевића, чије име носи ова образовно-васпитна установа oд 1953. године. Недалеко од ње, украј улице која повезује ова два насеља, изграђена је средња школа.

Многе личности, посебно сви директори Хемијске индустије, дали су огроман допринос убрзаном развоју и напретку варошице и општине. Ово урбано насеље, највеће у општини, има сва обележја и карактеристике савременог градића.

(Јованчевић, Радослав, “Лучани и села у околини: Лисице, Крстац, Лучани, Дљин и Ђераћ”, Београд, Културно-просветна заједница Србије, Подгорица: Yugrafic, 2004; Славковић, М. Јовиша, “Села и вароши Драгачева”, Гуча, Центар за културу, спорт и туризам општине Лучани „Драгачево“, 2009)

Текст и фото: Невена Лончаревић, професор разредне наставе

 

 

Оставите одговор