Obrazovanje

МЕДИЦИНСКА ШКОЛА ПРОСЛАВИЛА 60 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

ПОНОСНИ И ПРОФЕСОРИ И УЧЕНИЦИ

Пре шест деценија, 1. октобра 1958. године, основана је Медицинска школа. Ова школска година је посвећена обележавању јубилеја, 60 година постојања. Будући да су запослени ове школе на челу са директорком Снежаном Јоловић, желели да достојно прославе јубилеј, одлучили су да централна прослава буде организована од 16. до 23. јануара, кроз више активности, односно да буде подељена на два сегмента. У првом сегменту биле су организоване заједничке активности ученика и професора, под називом ”Ђачки дани”, а у оквиру другог запослени школе су свечано прославили са сарадницима. Поводом овог јубилеја снимљен је и филм о Медицинској школи, у трајању од петнаестак минута, који је приказан и на свечаној прослави.

– Остварили смо дивну сарадњу са професором др Браниславом Миловановићем, који је својевремено био ђак, а потом и професор ове школе. Поред др Миловановића, у филму говоре и наш бивши ученик Лука Курћубић, који је био ђак генерације, а сада је један од најбољих студената на Медицинском факултету у Београду, као и колегиница Вера Марјановић, која је такође некада била ђак ове школе, а сада је наш професор – каже директорка Јоловић.

Интересовање младих за позив медицинске сестре је расло из године у годину, па је школа убрзо постала атрактивна са својим васпитно-образовним програмом. Временом се број одељења увећавао, а школски објекат је усавршаван набавком најпотребнијих наставних средстава, што је допринело адекватном и савременом образовању  ученика и афирмисало Медицинску школу, као стручну и популарну.

– Протеклих десет година смо улагали у обнову зграде, урађена је фасада, замењени прозори и потпуно реконструисан кров, захваљујући средствима која смо добили од Града. Уредили смо и двориште, посадили нове биљке уз помоћ предузећа “Градско зеленило”. Сада је у плану увођење електронског дневника и унапређење наставе. Планирамо да ове године упишемо шест одељења и да евентуално отворимо физиотерапеутски смер, уз дозволу Министарства просвете. Тренутно имамо пет смерова (медицинска сестра – техничар, лабораторијски техничар, акушерска сестра, медицинска сестра – васпитач и фармацеутски техничар), 20 одељења, више од 600 ђака и сваке године је велико интересовање ученика да упише Медицинску. Чинимо све да наша школа буде опремљена савременим наставним средствима и уређена у складу са потребама ученика и запослених, да буде место где квалитетан и мотивисан кадар сталним усавршавањем обезбеђује ученицима одлично образовање, применљиво у пракси и да буде отворена за сарадњу са свим школским и ваншколским учесницима васпитно-образовног процеса – нагласила је Снежана Јоловић.

Током прославе под називом “Ђачки дани” за ученике су организовани одбојкашки турнир, надметање у решавању логичких задатака са називом “Потрага за благом” и радионица из медицинске географије и хемије. Турнир у одбојци је трајао шест дана, а реализатори су били професори Марина Радишић и Никола Андрић.

– Учествовале су екипе из свих разреда и одељења. Прво место освојило је одељење IV/5, други су били ученици III/5, док је екипа из II/5 освојила треће место. Осим сјајних одбојкаша, снажан утисак оставила је и публика. Ученици су верно пратили турнир, били су врло заинтересовани за исход сваке утакмице. Читава школа дисала је за одбојку и још се коментаришу сетови и поени, играчи и навијачи. За другаре се навијало из срца, гласно и енергично – каже Јелена Драмићанин, професор српског језика и књижевности.

Надметање у решавању логичких задатака “Потрага за благом” осмислиле су и реализовале, поред Јелене Драмићанин, и професорке Зорица Кандић и Сања Поповић.

– Игра је замишљена као друштвена игра у реалном простору. Свако одељење је дало свог представника, а они су били подељени у пет екипа. Екипе су добијале логички задатак, чије решење би указивало на место у школи, на коме се налазио следећи задатак. Тимови су се кретали кроз школу, решавајући најразличитије врсте проблема, а решење сваког би их упућивало на следећи корак. Све екипе су добиле потпуно иста питања, једино је редослед био другачији, па су и путање тимова биле различите. Задаци су били примерени свим узрастима, из области опште културе и логичког закључивања. На крају пута их је чекала награда, како за сваког такмичара победничког тима, тако и за њихова одељења. До награде је први стигао “Бели тим”, који су чинили Јелена Чугаљ (I/3), Селена Сенић (II/4), Јована Славковић (III/5) и Филип Ристановић (IV/1). Утисци публике били су да ученици уживају у интелектуалним изазовима и да воле да решавају несвакидашње проблеме – нагласила је професорка Драмићанин.

Радионицу из области медицинске географије и хемије заједно са ученицима осмислили су и реализовали професори Горан Шипетић и Ђорђе Благојевић.

– Учесници су вршили експерименте и тако појашњавали посетиоцима ефекат стаклене баште, затим су указивали на начине загађивања пијаћих вода, мерили су pH вредности воде која је загађена детерџентом и оне згађене уљем. Ученици су одређивали и количину минерала у минералним водама, а професор Марија Спасојевић је приказала, у хемији познату, “камелеон реакцију” – објашњава Јелена Драмићанин и истиче да су и професори и ученици презадовољни што су сви заједно достојно обележили 60 година школе.

Ученица другог разреда и председник Ђачког парламента Милица Мијушковић, каже да су ђаци одушевљени овим програмом који је за њих осмишљен:

– Сва деца су презадовољна овим програмом који смо реализовали. Поносимо се професорима, јер су нам све ово омогућили.

Матуранткиња Катарина Пропадовић, представник Ученичког парламента и новинарске секције, као неко ко је све посматрао иза објектива, каже да је владало заједништво, што је најбитније:

– Такође сам учествовала у такмичењу “Потрага за благом”. Упознала сам и три девојке које су млађе од мене. За неколико месеци завршавам Медицинску школу и да није било овог такмичења, можда их никада не бих ни упознала. Битно је да ми делимо исте клупе, да смо сви заједно у овој школи и да смо једна породица. Треба да се са друштвених мрежа “пребацимо” на друштвене догађаје и да се подсетимо да смо ми првенствено друштвена бића. Треба да изађемо из зоне комфора, да превазиђемо баријере професор – ученик и да видимо да смо много више од обичног ученика који седи у клупи, да школу не доживљавамо само као обавезу, јер је она уствари оно што обележава најлепши период нашег живота.

Н. Р.

 

 

 

Оставите одговор