Grad Kulturni vodič

МИСИЈА КОЈА ТРАЈЕ

17474207_10208457865674554_1122981682_o

 

ČETIRI I PO DECENIJE DOMA KULTURE (14)

MISIJA KOJA TRAJE

Dvehiljadite i suočavanje sa izazovima novog veka

 

 

 

17499660_10208457866594577_816755586_oDošao je famozni 5. oktobar 2000, pao je režim Slobodana Miloševića, očekivao se sveopšti društveni preporod i novi početak. Tako je to izgledalo u prvim danima nove političke ere u Srbiji. Osećao se u vazduhu taj preko potrebni optimizam i na kulturnom planu je bilo dosta toga novog, kao odraz promena koje dolaze, ali na kratko.

U toku leta 2000. godine, grupa entuzijasta, zaljubljenika u film pod nazivom Kinestezija organizuje izložbu Sto godina srpskog filma 1896-1996 kao i prikazivanje nekoliko filmskih klasika (Sa verom u Boga-Mihailo Al Popović, Veliki diktator, Amarkord, Kum) u saradnji sa Domom kulture, Jugoslovenskom kinotekom, Čačak filmom, poseta izuzetna. Taj period, koncertima su obeležili: Dragoljub Đuričić, Darkwood Dub, Van Gog i veličanstveni koncert Đorđa Balaševića na Gradskom trgu u znak pobede Vojislava Koštunice na predsedničkim izborima. Tom koncertu su prethodili i brojni nastupi na trgu tokom izborne kampanje. Uspostavljena je saradnja i sa stranim kulturnim centrima u Beogradu, a uz pomoć Gete instituta iz Beograda održan je koncert saksofoniste Mihaela Hornštajna u velikoj sali Doma kulture.

U duhu novog doba i promena su i pozorišne predstave: Porodične priče, po tekstu Biljane Srbljanović, Atelje 212, Kontejner sa pet zvezdica, po tekstu Dušana Kovačevića, Zlatno runo, po tekstu Borislava Pekića, produkcija G 17+.

17474208_10208457866314570_816920567_oPrikazuje se film Nevažni junaci, Gorana Markovića o običnim ljudima, nosiocima promena i bunta. Publika je imala priliku da vidi i izložbu fotografija Čačani u Beogradu 5. oktobra, u organizaciji Saveta za kulturu Demokratske stranke. U to vreme, 2000 i 2001. brojni su programi koje organizuju nevladine organizacije, ali i političke stranke. U velikoj sali Doma kulture, Građanski parlament Srbije organizuje veče, ali i potpisivanje peticije u znak podrške Trećem programu Radio Beograda u trenutku kad se vodila polemika o ukidanju ovog elitnog radio programa. Tim povodom upriličen je i razgovor o kultnoj knjizi Radomira Konstantinovića Filozofija palanke. Iste godine (2001) u Likovnom salonu Doma kulture u julu mesecu Građanski parlament Srbije je organizovao izložbu ratnih fotografija Krv i med ratnog fotoreportera Rona Haviva. Pred samo otvaranje izložbe dogodio se incident, fizički je napadnut jedan od aktivista Građanskog parlamenta Srbije, a izložba koju je ipak otvorio pisac Vladimir Arsenijević sutradan je skinuta. Brojni su bili sadržaji preispitivanja neposredne ratne prošlosti, tribine, predavanja, filmske projekcije. Organizatori su bile nevladine organizacije, a događaji su se odvijali u gotovo svim prostorima Doma kulture, nekad dobro posećeni, a nekad i sa malobrojnom publikom.

17499605_10208457865794557_307686283_oJavnost je očekivala da domovi kulture i kulturni centri u to doba budu nosioci društvenih, ali i kulturnih promena. Nažalost, to se nije desilo. Sa novim sadržajima u prostorima kulturnih ustanova, ali sve češće i u alternativnim prostorima organizatori su neformalne grupe, NVO, a ustanove iznajmljuju prostor, a vremenom dolazi sve češće i do nerazumevanja po pitanju programskih sadržaja, incidenti nisu retkost, a javnost polako gubi interesovanje za takve sadržaje i sve se polako vraća u redovne tokove. Dom kulture je bio 2001. godine i domaćin skupa koji je organizovalo Ministarstvo kulture koje je okupilo direktore domova kulture iz čitave Srbije, namera je bila upoznavanje direktora i urednika o značaju i radu kulturnih ustanova u novim okolnostima u XXI veku i novom kulturnom strategijom koja nikad nije zaživela na širem planu. Namera je bila dobra, rezultati slabi, malo šta se promenilo i nakon početnog zanosa, ubrzo je sve krenulo po starom i pod značajnim uticajem dnevne politike koja se razlikovala od grada do grada u zavisnosti od toga ko je na vlasti.

17475150_10208457865834558_761242566_oU Čačanskom Domu kulture u januaru 2001. dolazi do promena, na mesto direktora, umesto Dragana Kovačevića dolazi Dragojlo Jerotijević, profesor razredne nastave i bivši direktor osnovne škole u Prijevoru. Na mestu glavnog urednika programa od 2000-2006. je Vesna Petrović, urednica Likovnog programa, koja dužnost urednika glavnog programa nakon šestogodišnje pauze obavlja i od 2012. do danas.

17495893_10208457866354571_1279540594_nSama programska osnova, strukturisana u prethodnim decenijama ostaje, ali Dom kulture u novom veku uskoro dobija i nove sadržaje: Glumačka radionica (2001), Letnji dani kulture u Ovčar Banji (2001), Filmski i video program, Kulturno obrazovni program (2002), Festival animiranog filma Animanima (2007), i na kratko Festival grafičkih komunikacija No Name (2004-2005), sjajna ideja koja nažalost nije zaživela, a čiji je inicijator bio Zoran Blažina, docent na Fakultetu primenjenih umetnosti i tadašnji član Programskog saveta Likovnog programa Doma kulture. Festival se sastojao iz više segmenata, a okupio je najbolja ostvarenja iz oblasti grafičkog dizajna naših i stranih dizajnera. Festival je trajao od 16-19. aprila 2004, a otvoren je nastupom na Gradskom trgu kultnog beogradskog sastava Jarboli iz Beograda, koji je nažalost prekinula kiša. Festval 2004. su obeležile izložbe: Edvarda Čehovina (Slovenija), Ferenca Brata (Mađarska), Miodraga Bate Kneževića (Srbija), izložba domaćih autora koji su predstavili svoj portfolio; Oni koji dolaze – 12 novih umetnika sa svojim radovima. Izuzetno zanimljivi sadržaji: sa stručnim radionicama, predavanjima istaknutih svetskih dizajnera, razgovori publike sa autorima, tribine, prezentacije časopisa. Izuzetno je bilo zanimljivo i naredne godine, kada su gosti Festivala No Name bili istaknuti stvaraoci iz oblasti grafičkog dizajna i marketinga: Dan Rajzinger iz Izraela, Miodrag Kostić, Mišel Buve iz Francuske, Eduard Malađiđi, Dejan Atanacković, Mira Kumari i drugi. Nažalost ovo je bilo i poslednje izdanje jednog pravog međunarodnog događaja u Domu kulture u potpunom skladu sa vremenom u kom je i nastao.

17475228_10208457866474574_325770127_oTri godine kasnije Dom kulture se okreće organizaciji prvog izdanja međunarodnog festivala animiranog filma Animanima. Na neki način je nastavljena tradicija prikazivanja animiranih ostvarenja koju je još 1993. ustanovio Festival animiranog filma, koji je u početku organizovao Foto-kino klub Čačak, a kasnije organizaciju preuzima Dom kulture.

Dom kulture na planu likovne umetnosti ima nove sadržaje u dvehiljaditim: Prolećni anale, iako nastao 1994. tek deceniju kasnije dobija mnogo više na važnosti i značaju kao godišnja likovna manifestacija koja okuplja najbolje sa srpske likovne scene po izboru kustosa i autora izložbi, koja se održava u okviru programa Disovog proleća.

U dvehiljaditim nastaje i Likovna kolonija Čačak, koja se od 2008. održava u Ovčar Banji, svakog decembra Čačani mogu da uživaju u radovima umetnika različitih generacija iz čitave Srbije na izložbi u Likovnom salonu. Dom kulture je domaćin mnogim ustanovama kulture, udruženjima i organizacijama, pojedincima za brojne zanimljive i vredne sadržaje, stranim kulturnim centrima.

17475234_10208457865914560_758244650_oBrojni nedostaci i propusti u samoj gradnji zgrade Doma kulture uočeni su vrlo brzo nakon otvaranja objekta daleke 1971. kad institucija i zvanično počinje sa radom. Veće ili manje popravke na objektu rađene su na objektu tokom četiri i po decenije, a ozbiljna rekonstrukcija velike sale Doma kulture završena je 2008. i obeležena koncertom Olivera NJega i Ekstra Nene. Velika sala je u potpunosti preuređena i postala moderan, akustičan prostor za održavanje koncerata, filmskih projekcija, pozorišnih predstava i drugih sadržaja u lepom i akustičnom ambijentu, jednom od najlepši u Srbiji. Obnovljen je i mobilijar, instalirana nova savremena rasveta i novo ozvučenje u velikoj i maloj sali. Nažalost Dom kulture, koji organizuje međunarodni filmski festival animacije i nalazi se u lancu bioskopa evropske fondacije za proizvodnju i produkciju filmova Eurimages, nema savremenu opremu za digitalno prikazivanje filmova. Kod rekonstrukcije velike sale Doma kulture nije bilo moguće ni proširenje scene koja je postala neodgovarajuća za zahtevnije pozorišne predstave. Dugo se priča i o nedostatku profesionalnog pozorišta, brojni polaznici Glumačke radionice u međuvremenu su postali profesionalni glumci, mnogi i bez angažmana. Možda bi u narednom periodu, ako to dozvole finansije, valjalo razmisliti da grad Čačak u saradnji sa Domom kulture bude osnivač, ili da u Domu kulture bude makar stalna scena pozorišta za decu i mlade. Početni resursi i kapaciteti postoje, na lokalnoj samoupravi, mladim umetnicima, ali i na Domu kulture je da u narednom periodu stvore uslove da se ova ideja i realizuje. Nadamo se da će do proslave jubileja, pedeset godina od osnivanja i Gradska biblioteka čija se nova „kuća“ sa nestrpljenjem iščekuje, konačno osloboditi prostor koji sad zauzima, a samim tim otvaraju se mogućnosti za nove sadržaje: prostor za mlade, moderna bioskopska sala, ili nešto drugo. Dom kulture ima i kapaciteta za druge sadržaje i programe, pogotovo one međunarodnog karaktera, koje takođe očekujemo, kao i obnovu prostora za letnju scenu.

Ovim tekstom se završava ovaj feljton, ali nastavlja misija koja traje četiri i po decenije. Srećno!

Dušan Darijević

Za feljton je korišćen materijal iz monografije 40 godina Doma kulture Čačak 1971-2011 i privatnih foto arhiva

Uskoro novi feljton o kultnim mestima za izlaske u Čačku: kafane, kafići, i druga mesta koja su obeležila istoriju ovog grada. Molimo čitaoce, ako poseduju fotografije kultnih kafana i drugih mesta za izlaske, ili znaju neku zanimljivu priču, da se obrate redakciji.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.