Kultura

МОЋ ПОЕЗИЈЕ ПЕТРА МАТОВИЋА НА 55. ДИСОВОМ ПРОЛЕЋУ

УТОПИЈА “ИЗ СРЕЋНЕ РЕПУБЛИКЕ”

Пише: Зорица Лешовић Станојевић

Критика капитализма једна је од централних тема књиге “Из срећне републике” Петра Матовића, која је недавно представљена у оквиру 55. Дисовог пролећа, славећи истовремено Дисову, поезију песника лауреата, као и песника чије је представљање Градска библиотека уврстила у програм манифестације.

Петар Матовић је објавио четири збирке песама, заступљен је у антологијама, превођен на више језика. Захваљујући неким стипендијама и наградама, имао је више резиденцијалних боравака у иностраству, где се сусретао и размењивао искуства са песницима из света. Запослен је као професр српског језика и књижевности у средњој школи у Пожеги. Парадокс садржаја његове последње песничке збирке која до патоса разобличава сву суровост стања људске душе после рата, веома симболично је уобличена у реченици “Хлеба или марихуане”… О концепту своје књиге Матовић каже:

-Збирка песама “Из срећне републике” насловљена је у контексту друштвене стварности, можда мало провокативно, међутим, читањем књиге види се да је реч о другачијој врсти републике и среће, која се не односи на друштвени ангажман, него на нешто што је везано за лично, емотивно. Заправо, иза овог наслова, крије се жеља за остваривањем једнакости, поштовања у љубави, то је оно што данас јако недостаје. На језичком плану књига комбинује лексику из различитих сфера, од економије до политике, управо да би се приказала лична стварност једног лирског субјекта, човека који носи дух овог времена, не жели да се одрекне свих предности времена у коме живи, мада је и те како свестан његових мана.

На питање новинара колико је “срећна република” једна песничка утопија, Матовић одговара да је свака “срећна република”, како нам стварност показује, велика утопија, али то не значи да не треба да јој стремимо.

-Можда је већа ствар имати јасну жудњу, него живети у неким бледуњавим, пихтијастим стварностима. Ова књига говори о једнакости и слободи кроз емоционалну оствареност. Жудња је спритус мовенс сваког човека. Одлике “срећне републике” су сналажење у свету галопирајуће неолибералне економије, овог суровог капитализма. Лирски јунак ове књиге је повратник из рата и покушава да се у свету у коме се нашао снађе, а то је тренутак великих политичких промена. То је човек који носи посттрауматски ратни синдром, а сналази се тако што у поезији тражи неку врсту спасења и избављења. Наравно, то делује утопистички, међутим, поезија је данас последња одбрана духовности – истиче песник Петар Матовић.

-Матовићева поезија је ангажована, урбана, дубоко филозофска, а реч је о  стваралаштву које доследно верује у моћ поезије. Динамика песничког израза му је филмска, изражава се у сликама, у кадрирању, и као и у претходним књигама, присутна је и музика. Ово је једна страсна књига, пуна емоција – констатовала је књижевни критичар Ана Гвозденовић, препознајући повратак из рата као мотив Црњанског и путописну прозу Растка Петровића у редовима овог младог песника.

Ана Гвозденовић је навела да је ова књига једно од њених најснажнијих читалачких искустава у последње време. Водитељака програма Марија Радуловић тражила је у овој поезији паралелу са Дисовим стваралаштвом, а програм је музички подржао Дејан Вучићевић Визант својом компонованом музиком под насловом “Аура”.

 

Оставите одговор