Kultura

Najbolja pesma Bratislava Jevtovića

PRVA NAGRADA NA PRVOM PESNIČKOM KONKURSU “MOMČILOVA FRULA”

Na prvom pesničkom konkursu za najlepšu pesmu o fruli nazvanom “Momčilova frula”, koji je Savet Sabora frulaša Srbije raspisao prvi put povodom jubilarne manifestacije, prvu nagradu osvojila je pesma “Frula, od drveta ruže”, čačanskog novinara i spisatelja Bratislava Bate Jevtovića. Na konkurs, nazvan po čuvenoj  pesmi “Frula” Momčila Nastasijevića, koja je godinama slovila kao literarna himna Sabora, odazvalo se 75 autora, među njima 13 inostranih, sa 114 pesama iz 47 gradova. O najuspešnijim radovima odlučivao je žiri koji su činili književnici Ratomir Rale Damjanović i Majo Danilović iz Beograda.

U obrazloženju žirija se navodi da je “Jevtovićeva pesma veoma uspela umetnička sinteza raznovrsnih motiva o fruli, neka vrsta zvučne skulpture i slike, preplet intimnog i univerzalnog jezika frule kao izraza najdubljih emocija, tradicije, vremenskih godova same prirode koja progovara kroz sviralu i frulašev doživljaj sveta. Sedam čarobnih rupica na fruli su metafora mitske dubine i orfejske snage, koje inspirišu na stvaralačko poniranje i uznošenje, na nadahnuće, zvuk i stih, muziku i poeziju.”

Pesme i prozni radovi Bratislava Jevtovića zavredeli su više književnih nagrada i uvršteni su u zbornike i antlogije. Ovog proleća krealjevačka “Povelja” objavila mu je osmu knjigu poezije pod naslovom, “Majske i druge pesme”. Knjiga je već imala dva predstavljanja u Beogradu i jedno u Kraljevu, i naišla je na dobre odjeke u krtici.

BATO JEVTOVIC

U saborskoj besedi o narodnoj tradiciji sa osvrtom i na narodski muzički instrument frulu, Jevtović je istakao da “ipak, bez oslanjanja na tradiciju, i bez svesti o njoj, mi smo svi jedna obična repa bez korena, liska na vetru, lokvanj na vodi, na mapi narodā obična efemera, u botanici, recimo, lukovica. U tradiciji su godovi naše porodične, familijarne i nacionalne loze. U njoj su okviri naše običajnosti, naših ćudoredstava (najboljom, ili manje dobrom, praksom zastupanih), krugovi naših osećajnosti, baš kao što su i ramovi moralnih i etičkih, estetskih i estetičkih obrazaca. U tradiciji i njezinim istoričnim perfektima i pluskvamperfektima lebde koordinate narodne i narodske rasudnosti i osećajnosti, kao i teško uhvatljive koordinate uma i duha.”

O samom nazivu konkursa za najlepšu pesmu o fruli – „Momčilova frula“, Jevtović kaže da se bolji naziv nije ni mogao pronaći, jer niko kao Momčilo Nastasijević nije “više u dosluhu sa svim mogućim onomatopejama ovoga našega balkanskoga podnebesja i postojanja, sa svim biljem i rastinjem, sa ružama vetrova, lahoraca i vetrina…“

U podnaslovu nagrađene pesme, ali i sve tri koje je dostavio na ovaj konkurs, stoji da su namenjene osnivaču Sabora frulaša, pa je svrsishodan bio i besednički pijetet koji je Jevtović posvetio Miodragu Milu Azanjcu, muzikologu, flautisti, pedagogu na Muzičkoj akademiji, misliocu, boemu, duhovnom, ocu Sabora frulaša u Prislonici. Podsetivši na njegov „nekonvencionalan, razbarušen, epikurejski lik od glave do pete“ Jevtović ga je prozvao „Srpski Falstaf, i on je osećao da je takav šekspirijanski nadimak potpuno na mestu. Sasvim sponatno i štedro, potvrđivao ga je na svakom koraku i na svakom mestu. Neštedimice.“

Zorica Lešović Stanojević

 

FRULA, OD  DRVETA  RUŽE

(U sećanje na Miodraga Mila Azanjca)

Zaglédao sam frulu, od drveta

Ruže, rumena beše kao vinski

Mošt, od četrdeset pet

Minuta (kô nežna ružina lat) 

          Okov imađaše od crvenkastoga 

Bakra, slikovaše na grivnu

Iskovanu iz novih-novcijatih

Marjaša, za kakvu lutku

          Sa takvom frulom, koja sijaset 

Pásova natpēva  

Ružinoga grma

Onog drevnog, iz toliko 

I toliko stolećā i letā

          O, ne smeš ćurlikati traljavo

Rđavo, frulaš moraš postati

Rasviran kao sabor, i kao kolo

Što ga, silan, kolovođa rôla

          Stolećima mirisaše đulo, i u

Drvo ružin žbun je stasžo 

Da iz njegž se deljkā frula

I da iz kola zviždukom se

Ujavljuje lola  

 Gle, kolžko u prednjici rupica 

Toliko i, u ovoj pesmi, strofā

Uistinu, ovo je poeti iskustvo

Prvo, u kojem se

Kroz frulu glasi ružino drvo 

Bratislav Bato Jevtović 

 (7. maja 2017. godine)  

 

Ostavite odgovor