Društvo

НАЈБОЉИ ПУТ – ПАРТНЕРСТВО У СВИМ СЕГМЕНТИМА ЖИВОТА

ТРИБИНАЧАЧАНСКИХ ОДБОРНИЦА О РОДНОЈ РАВНОПРАВНОСТИ

 Гости: Бранкица Јанковић, повереник за заштиту равноправности у Влади РС и потпуковница мр Светлана Јанковић, консултанткиња за род и безбедност у Координационом телу Владе РС

 Пише: Зорица Лешовић Станојевић

Прва трибина на тему „Родна равноправност у Србији“, коју је организовала Женска одборничка мрежа Града Чачка, одржана је у среду, 30. јануара, у малој сали Дома културе. Мрежа је основана почетком јануара ове године, а координаторка Ивана Вукајловић је том приликом предочила локалне параметре, по којима Чачак заузима средње место према европским стандардима. Наводећи број жена на политичким и руководећим функцијама, она је истакла да су у локалној самоуправи жене на позицијама заменице градоначелника, помоћнице градоначелника, три су начелнице, 11 их руководи установама, али немамо жену на челу јавног предузећа.

Чачанским одборницама су се обратиле и, уз анализу примера дискриминације и препрека за веће учешће жена у политичком животу, подршку пружиле Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности у Влади РС и потпуковница мр Светлана Јанковић, консултанткиња за род и безбедност.

 

У ЧАЧКУ БОЉЕ НЕГО НА НАЦИОНАЛНОМ НИВОУ

Повереница Бранкица Јанковић је подржала оснивање Женске одборничке мреже у родном Чачку и истакла да је повод овог сусрета разговор на тему „О родној равноправности на позицијама одлучивања у јединицама локалне самоуправе“ и подсетила на достигнути ниво права жена у Републици Србији, које су по Уставу равноправне. Повереница је констатовала да је ситуација у Чачку боља него на националном нивоу и приметила да су „жене, генерално, заступљеније тамо где се одговорно и много више ради, оне су начелнице одељења, управа, у пословима просвете, дечије заштите, у здравственим и социјалним установама, у култури, у свим оним пословима који су мање плаћени и апсолутно неправдено маргинализоване“. Бранкица Јанковић инсистира на активирању већег броја жена у политичком животу, јер ће „боље организовање, солидарност и умрежавање жена допринети бољем квалитету одлучивања“, зато што подразумева и мушку и женску перспективу сагледавања проблема.

-Битно је да жене високо држе на дневном реду и на политичкој агенди питања која се највише тичу живота, а то су образовање, здравствена заштита, социјална заштита, пензијско и инвалидско осигурање, положај жена на селу, сиромаштво жена. Све је више присутна феминизација сиромаштва, што значи да, управо жене спадају у сиромашнију категорију нашег становништва, из различитих разлога, а пре свега, зато што су дискриминисане током читавог радног века, и због тога што је, тренутно, најстарија генерација наших суграђанки била мање упослена, или имала ниже плате, па се данас суочавају са нижим пензијама, или су кориснице породичних пензија, које су ниже. То не значи да се и мушкарци не суочавају са изазовима које носи савремени живот – рекла је Бранкица Јанковић и навела, да је у својој дугогодишњој пракси увидела да жене и даље нису равноправне и често се суочавала са критиком и питањима са „друге стране“, а „шта ви тачно хоћете и чиме то поткрепљујете“.

Први и општи утисак је да је мањи број жена где год се одлучује. Према детаљном пресеку стања у Србији, а истраживање је урадило Повереништво као централна државна институција за сузбијање дискриминације и унапређење равноправности, од 158 јединица локалне самоуправе у земљи, тек у 13 су жене председнице општина или градоначелнице, што је у процентима изражено 7,6 одсто. Просечан однос броја мушкараца и жена у управним органима јединица локалне самоуправе је генерално на страни мушкараца. Минималне квоте од 30 одсто жена, углавном су испоштоване, једино су у категорији секретара скупштина општина или градских скупштина, у предности жене са 58 одсто. Када је реч о месним заједницама, ту је ситуација најгора на сеоском подручју, а нешто је боља на националном нивоу, наводи повереница. У Народној Скупштини Србије је већи број жена, на челу Скупштине је жена, председница Владе је жена, „али се поставља питање њиховог реалног утицаја“, наводи Јанковић.

ЗАКОН КОД НАС ПОТПИСАН 2009, У САД ТЕК 2017. ГОДИНЕ

Потпуковница мр Светлана Јанковић, консултанткиња за род и безбедност у Координационом телу Владе РС за родну равноправност, илустровала је своју причу кратким документарним филмом који доноси слику о вишеслојном односу породице према жени и генерацијској разлици у нивоу еманципације жене у погледу остваривања сопствених циљева. Из аспекта некога, ко иза себе има 35 година професионалне војне каријере, Светлана Јанковић је говорила о родној неравноправности са којом се и сама сретала, и сада жели да помогне свим колегиницама које су обукле униформу, да не прођу исти пут. По њеним речима, код нас је учињен огроман напредак 2010. године, усвајањем Националног акционог плана за примену Резолуције 1325, која се бави темом “Жене, мир и безбедност“, после чега је донето још шест резолуција које се баве тим питањима.

-Жене су увек имале континуитет, и биле су у свим ратовима, али су послератова заборављене. Други су носилит итуле и привилегије, а жене су се враћале у своју првобитну улогу. Жене не траже за себе неравноправност и привилегије зато што су жене у неким професијама, него само могућност да покажу своју професионалност. Када им се то дозволи, свака жена ће то искористити, али оно што је карактеристично, женама је дупло тежи пут да дођу до одређених инстанци него мушкарцима, којима то успева много лакше и брже. Порука је да само заједничким снагама и мешовитим тимовима можемо унапредити ово друштво. Због чега су жене потпуно искључене из прича о безбедности, од локала до врха, у стварању Резолуције 1244 није учествовала ниједна жена, да ли у нашој делегацији за преговоре са Косметом постоји иједна жена, зашто? Женске перцепције безбедности су другачије од мушких, само заједничке перцепције безбедности могу допринети бољитку – истакла је Јанковић, подсетивши да су жене право гласа у Србији добиле тек 1945. године.

Упркос томе што педест и више одсто становништва и половину упослених у многим професијама чине жене, оне и даље морају да се боре за исти третман друштва према себи. У Србији данас имамо три пуковнице, шест жена потпуковница, једна је мајор, и остало су нижи чинови, и немамо жену генерала, наводи Светлана Јанковић, и истиче да су проценти слични и у Европској унији и земљама у окружењу.

-Позитивно је да је Словенија први пут добила начелницу Генералштаба, а каријера жене која је генерал у Хрватској је била јако тешка, јер је морала више пута да се потврђује у мировним операцијама у Авганистану. Наши официри су веома цењени кадар у мировним операцијама, мало је познато да је командант снага за спасавање цивила након земљотреса у Хаитију била наша пуковница Лазаревић. Треба рећи и то да су САД и Трамп тек 2017. године потписали Закон о родној равноправности полова, а ми у Србији смо га потписали 2009 – рекла је Светлана Јанковић.

На трибини је било речи о статистици која илуструје позицију жене у Србији данас и о Националном акционом плану за примену Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација, који је у Србији почео да се примењује 2010. године, његовој примени и општим циљевима, заснованим на четири приоритета, а то су: превенција, учествовање, заштита и опоравак. Предложено је успостављање оперативног тела, јединствене листе индикатора, модела извештавања и одређивање контакт особе за спровођење НАП-а  на свим нивоима у наредном петогодишњем периоду. Све то је битно зато што истраживања доказују да се у 95 одсто случајева конфликти дешавају на просторима на којима су већ били…

(Цео текст у најновијем броју „Чачанског гласа“)

 

Оставите одговор