На данашњи дан, пре 94 године, 14. маја 1925. године, у Чачку, рођен је познати српски књижевник, песник, новинар и дечји писац Бранко В. Радичевић. Потиче из грађанске породице, од оца Велимира, трговца, и мајке Kосаре, рођ. Миликић. Пред други светски рат, као многи трговци, Бранков отац је доживео пословну пропаст и породица је осиромашила. Током другог светског рата, са шеснаест година, Бранко је извесно време био партизански курир Ратка Митровића, а затим је одведен у логор, у Смедеревску Паланку, који је служио за такозвано „преваспитавање“ омладине. У логору се разболео, једва преживео, а тек онда наставио школовање у чачанској Гимназији.
После рата, живео је више година у Сарајеву и већ тада постао познати песник. Kасније прелази у Београд и ту завршава Правни факултет. Упоредо са студирањем, радио је као новинар у часопису „Дуга“ и као сарадник у другим листовима и књижевним часописима. Више година је провео у „Борби“, као уредник познате едиције „Жар птица“. Неколико година је био председник познате издавачке куће „Српска књижевна задруга“ из Београда. Иако је отишао из Чачка, био је емотивно везан за свој родни град. У Чачку и Драгачеву је покренуо многе културне манифестације, као што су „Дисово пролеће“ и „Драгачевски Сабор трубача“, а редовно је сарађивао и у локалном листу „Чачански глас“. Од 1964. године, више је живео у Чачку и Овчар Бањи него у Београду.
Стваралаштво Бранка В. Радичевића је обимно и садржи близу сто наслова. Писао је песме, приповетке, романе, књиге за децу. Истраживао је споменике – крајпуташе (реч „крајпуташ“ је његова кованица), а био је и истраживач и познавалац српског језика. За књижевно стваралаштво и велики допринос српској култури био је награђиван, а најзначајније награде су: Седмојулска награда и Вукова награда.
Најпознатија дела Бранка В. Радиђевића су: „Бела жена“, „Бели човек“, „Плава линија живота“, „Будућност“, „Kадионик“, „Смрт и љубав“, „Грубићи и нежнићи“, „Сељаци“, „Песме о мајци“, „Са Овчара и Kаблара“, „Учени мачак“, „Бајке о гуслама“, „Приче о животињама“, и друга. Био је активан у књижевном и друштвеном животу до пред смрт. Његово последње дело су „Сујеверице“, у четири објављене књиге, које су доживеле велики успех.
Бранко В. Радичевић преминуо је 11. јануара 2001. године у Београду, после кратке и тешке болести. Удружење Чачана у Београду са поносом се на данашњи дан сећа нашег цењеног и знаменитог суграђанина.
