Grad

На данашњи дан у Историји Чачка…

На данашњи дан у Историји Чачка
18. децембар:
1408. – У документу, који се чува у Дубровачком архиву у серији под именом Lettere e commisioni di Levante (Писма и упуства са Истока), први пут се наводи име места – Чачак. Двојица дубровачких курира Прибислав и Утјешен предали су у Чачку два судска позива дубровачким грађанима Марину Лебровићу и његовом сину Милу (Marin de Lebro et Millo eius filio). Они су позвани да пред дубровачки суд изађу због неизмирених дуговања према повериоцима, дубровачким властелинима Павлу Гундулићу, Клементу Бодачићу и Николи Рањини. У документу се као тужени помиње један од највећих дубровачких трговаца тог доба Марин де Лебро, који је живео у Чачку (in Cacach), где је имао кућу (можда и радњу), у којој је повремено боравио. У српским документима је наведен и као Мароје Лебровић, (раније помињани закупник рудничке царине) који је убрајан у ред већих предузетника и кредитора у Србији. За закупнину рудничке царине морао је деспоту Стефану да годишње плаћа 600 литара сребра.
Уколико је овај познати Дубровчанин одабрао Чачак као место боравка то би био несумњив доказ о његовом привредном значају.
1836. – Из извештаја (18/30. децембар) сазнајемо да су страни поданици у окружју Исправничества чачанског били Василије Симић, секретар дивизионог генерала Јована Обреновића, у Србији од 1819; Јован Печеновић секретар у Исправничеству Окружја чачанског, у Србији од 1834; Карл Белони, цесарски поданик, лекар у Моравско-подринској војној области, у Србији од 13. марта 1836; Урош Кнежевић, цесарски поданик, бавио се молерлуком (сликарством), у Србији од 1834.
Рођен је (18/30. децембар) у Чачку Филип Тајсић, санитетски пуковник. Школовао се у Чачку, Крагујевцу и Београду. Студије медицине завршио је у Бечу, а једанаест месеци је провео на специјализацији из дерматовенерологије у Паризу. У трупну службу српске војске ступио је 1866. Једно време је радио као управник војних болница у Крагујевцу и у Београду, затим је био помоћник шефа санитета у Министарству војном. Постављен је за начелника санитета у Врховној команди српске војске 1876. по избијању Јаворског рата. На тој дужности је остао до пензионисања (1886). Један је од утемељивача Српског лекарског друштва (1872). Објавио је три књиге из војне хирургије, хигијене и ратне санитетске службе – Основи ратне хирургије (1876), Видање рањеника (1877) и Физичка дијагностика грудних и трбушних органа и њихових болести и недостатака (1878). Преминуо је 1919. у Београду.
1851. – Установљена је редовна Катедра историје народа и књижества Србског на Лицеју (18/30. децембар).
1941. – Услед изванредних прилика које су се десиле у времену од 1. октобра до децембра месеца бројно стање становништва чачанске општине смањило се на 13.500, од овог броја отпало би на села Атеницу и Кулиновце око 2.700 становника распоређених у око 450 сеоских домаћинства.
1952. – Одржана је прва седница новоизабраног Народног одбора љубићко-трнавског среза. За председника Среског већа изабран је Драгутин Јовановић, за председника Већа произвођача Петар Јоловић. На заједничкој седница Среског већа и Већа произвођача за председника Народног одбора среза изабран је Радослав Гавриловић.
1966. – У Чачку отворено појединачно првенство у стоном тенису на коме су се такмичила 32 такмичара; победио је Станимир Пејак.
1997. – Основан је Kарате клуб Чачак; најзначајнији успеси: треће место на клупском првенству Европе у фудокану (1998), прво место у катама на Првенству Балкана (1999).
1999. – Први пут Чачани су прославили нови Дан општине. Први добитници Награде Чачка били су: Кошаркашки клуб Железничар, Уметничка галерија Надежда Петровић, фотограф Александар Ацо Симић, Милун Ћојбашић и Слободан Матовић Џаја.
2000. – Поводом Дана општине одржана је свечана седница и додељене су награде: председнику Велимиру Илићу, Ратку Ћаловићу и Добротворној хуманитарној организацији православних хришћана из Цириха (ХОКС).

Copyright©Горан и Данијела Давидовић

Извор: Историја Чачка

Оставите одговор