Kultura

На данашњи дан у Чачку рођен песник Стеван Луковић

15977273_10154283109105878_1644911253077324744_nНа данашњи дан…

9. јануара по новом (27. децембра 1877. године по старом календару) 1878. године у Чачку је рођен песник Стеван Луковић. У породици Милоја, благајника VII пука краља Александра I Обреновића, и Јелене, пореклом из угледне чачанске породице Радовановића, после Стевана, рођено је још осморо деце: Радомир, Милан, Миливоје, Костa, Лука, Косара, Магдалена и Росанда, али је само првенац рођењем Чачанин, јер се породица одселила за престоницу. Сви Луковићи су стасали у веома образоване људе, а Стеван, Милан, Коста и Лука су се огледали у књижевном раду. Иако је преминуо веома рано, у 25-ој години, једино је најстарији од браће Луковића оставио обимом невелико, али запажено дело.
Будући песник је после основне школе, првих шест разреда гимназије завршио у Трећој београдској гимназији, а потом је седми и осми разред похађао у Првој београдској гимназији. Већ тада показује литерарну надареност и нарочито се истиче радом у Ђачкој дружини Нада. Био је веома успешан студент Правног факултета који је завршио 1900. године. Две године раније је награђен за писани рад који се бавио проблемом прогресивне порезе. Заједно са Јованом Скерлићем, јавно је иступао као члан социјалистичке групе која је деловала међу студентима Велике школе. У то време је активно сарађивао са политичким гласилима. После запослења у Државном савету, редовно се оглашава у Дневном листу, као аутор уводника и других политичких текстова препознатљивим по изграђеном стилу и чистом књижевном језику. Због својих политичких ставова, требало је да буде отпуштен из службе, а књижевни историчар Живко Милићевић је забележио: указ о отпуштању већ био послан Државној штампарији, па је повучен кад су изишле посмртне листе које су јављале за Луковићеву смрт.
Његово дело је остало расуто по периодици и у рукописима. Песме Стевана Луковића постхумно су међу једним корицама објавили његови пријатељи 1903. године. У предговору овом издању је записано: његово име откривено је тек онога дана када га је нестало…
*

Живот и дело песника Стевана Луковића, песника најмекше и најтананије лирике наше књижевности, нове и ретке сагласности и склада имеђу песниковог расположења и средства којим је казано, аутора поезије племените и уздржане туге, како га је све одређивала критика, непрестано су заокупљали пажњу истраживача књижевног наслеђа чачанског краја. Успомена на овог књижевника, вечно младог замишљеног лика дубоких очију, у завичају живо траје и после 115 година од ненадане и преране песникове смрти. Вођени мишљу да истинска песма, па и њен аутор, живе док постоје њени тумачи, о особеном стваралаштву овог песника, али и његовој кратковекој и трагичној судбини, писали су бројни земљаци: Јаша Продановић, Синиша Кордић, Андрија Б. К. Стојковић, Бранко В. Радичевић, Радомир Станић, Милован Урошевић, Радован М. Маринковић, Милутин Јаковљевић, Миодраг Јаћимовић, Миладин Вукосављевић и други.
У поседу Градске библиотеке у Чачку, захваљујући адвокату Катарини Поповић, извршиоцу тестамента потомака Луковићеве породице, налази се смеђа свешчица у коју је песник као седамнаестогодишњак, између вежби из француске фонетике и морфологије, уписивао и своје стихове. Ова установа је у својој едицији Завичајна библиографија 1995. године објавила Библиографију Стевана М. Луковића чији аутор је библиотекар-саветник Милица Баковић. Тим поводом приређена је изложба књига, на којој је изложен и песников портрет, рад сликара Миливоја Миње Марића, који се данас налази у Научном одељењу Библиотеке. Седам година касније, у сарадњи са издавачком кућом Рад из Београда, објављена је и књига Луковићевих песама са прилозима за песникову биографију које потписује Даница Оташевић. Библиотека се 2011. године придружила Јавном предузећу Службени гласник у једном из низа важних издавачких подухвата. Наиме, њиховим заједничким настојањем у Библиотеци Књижевне науке, а у оквиру Колекције Нова српска књижевност, 20. век, Службеног гласника, објављена је збирка песма Стевана Луковића Јесења кишна песма, коју је приредио проф. др Гојко Тешић.

Фотографија корисника Gradska biblioteka Cacak
Фотографија корисника Gradska biblioteka Cacak
Фотографија корисника Gradska biblioteka Cacak
Фотографија корисника Gradska biblioteka Cacak
Извор: Градска библиотека

Оставите одговор