ЗАКОН О ОЗАКОЊЕЊУ НЕЛЕГАЛНИХ ОБЈЕКАТА ДОНЕО НОВИНЕ
Измене и допуне Закона о озакоњењу нелегалних објеката, који је ступио на снагу крајем 2018. године још је један покушај у последње две деценије да се уведе урбанистички ред у свим градовима Србије. Према речима Весне Дмитрић, начелнице Градске управе за урбанизам, измене и допуне Закона донеле су неке олакшице грађанима, али су ограничиле промет непокретностима. Практично, изменама Закона је потпуно онемогућен сваки промет нелегалних објеката. То је један од разлога зашто би они који су раније поднели захтев за легализацију требало да се обрате ГУ за урбанизам и заврше цео поступак.
Према ранијим подацима, у Чачку је било поднето око 25.000 захтева. Све објекте за које њихови власници нису поднели захтев до 29. јануара 2014, грађевински инспектори су пописали и донели решења о рушењу, а таквих је на територији Чачка било око 3.000. У периоду од јануара 2016. до краја фебруара 2019. донето је укупно 8.585 решења о озакоњењу, односно по свим ранијим законима о легализацији 5.589, а по новом Закону 2.996 решења. Ови подаци говоре да се од почетка примене Закона о озакоњењу нешто мало брже кренуло напред.
– Сви који нису поднели захтеве по раније важећем пропису, а њихов објекат је видљив на сателитском снимку, који је за територију целе Србије урађен 2015. године, и за које грађевинска инспекција није донела решење о рушењу, треба да се обрате Републичком геодетском заводу (РГЗ), који је дужан да прими њихов захтев за обавештење о видљивости објекта на сателитском снимку. Одговарајући образац грађани могу преузети у Служби за катастар. То је почетни услов да би Градска управа могла да решава ове захтеве. Они који су поднели захтеве, по неком од раније важећих закона, могу наставити поступак – каже начелница Дмитрић и апелује на грађане да то учине, а за све недоумице, укључујући и решавање имовинско-правних односа, могу се обратити службеницима ГУ за урбанизам, као и лицима ангажованим на привременим и повременим пословима у овој Управи, којих има 17 и који су велика помоћ за овај процес, наглашава Дмитрић.
Један од најчешћих проблема у пракси су и даље нерешени имовинско-правни односи, чије је решавање уједно први корак у поступку легализације, односно озакоњења објеката. Закон о озакоњењу, као и иземене и допуне, пружају ширу лепезу доказа у решавању имовинско-правних односа, те се као докази о одговарајућем праву на земљишту и објекту могу сматрати право својине, односно право коришћења, пресуда, решење о наслеђивању, уговор о поклону…
Али, како показује досадашња пракса, највећи проблем је што целокупан процес легализације и даље много кошта. Истина, начелница Дмитрић каже да законска такса, утврђена према врсти, површини и намени објеката, и није велика, јер за објекте до 100 метара квадратних, којих је и највише, износи 5.000 динара. Иста висина таксе је и за сваки помоћни, производно-складишни и економски објекат. Од 100 до 200 квадрата такса је 15.000, од 200 до 300 квадрата 20.000, а за објекте веће од ове квадратуре треба уплатити 50.000 динара…
Наравно, плаћање таксе за озакоњење само је једна у низу ставки, које су за већину грађана и даље веома компликовне и прилично скупе. Поступак решавања имовинско-правних односа у многим случајевима захтева и пројекат парцелације или исправку граница парцела, када се утврди да се бесправно изграђени објекат налази на туђем земљишту (у јавној својини Града или другог корисника-власника), што изискује и додатне трошкове за куповину тог земљишта. У редовне трошкове озакоњења спадају израда извештаја о затеченом стању објекта (пројекта), чији је саставно део елаборат геодетских радова, које издају лиценцирани пројектанти и геометри. Изменама и допунама Закона прописана је и обавеза достављања пореске пријаве за утврђивање пореза на имовину.
Веома важно је рећи да је нови Закон одредио рок од пет година (који се рачуна од ступања на снагу 2018.) за завршетак читавог поступка озакоњења, односно легализације објекта, како се то раније говорило. У супротном, надлежни орган ће донети решење којим се захтев одбија.
В. Т.
МИНИМАЛНО 250 ЕВРА
Према незваничним подацима за пројекат (извештај о затеченом стању) мора се платити од 0,8 до једног евра по квадрату. За елаборат геодетских радова цена је 100 евра по објекту. Према овим подацима, под условом да је све друго решено, за објекат од 100 квадрата минимална цена је око 250 евра.
Цео текст прочитајте у новом броју „Чачанског гласа“1
