Aktuelno Kultura

НЕПОНОВЉИВО ВЕЧЕ ЏЕЗА НА 10. “КАРУСЕЛУ”

МУЗИКА СПАЈА КУЛТУРЕ

Треће фестивалске вечери јубиларног, десетог Фестивала амбијенталне и етно музике “Карусел”, у понедељак, 30. јула,  публика у Дому културе је имала велико задовољство и част да слуша два маесетрална инострана џез састава –“Cedric Hanriot French stories trio” из Француске и “Atma Mundi Ensemble”, који предводи Зоран Мајсторовић из Ријеке. Концерт секстета “Flow vertical” Јасне Јовићевић из Суботице, који је био најављен, отказан је због болести једног од музичара.

“Cedric Hanriot French stories trio” , ФОТО: Александар Алемпијевић

 

Cedric Hanriot, ФОТО: Драган Митровић

Седрик Ханриот (Cedric Hanriot), jazz fusion пијаниста и композитор, Бернард Беруа, бас гитариста и контрабасиста и Томас Долор, бубњар пружили су чачанској публици прилику да чују импресивно музицирање. Њихова музика је усклађен експеримент и импровизација. Познате поп-рок песме, које су обележиле њихов живот, комбинују са најразличитијим жанровима, од фанка, џеза, електорнике,  латино џеза, хип-хопа… Публика са ових простора их зна, јер су свирали у Македонији, Босни, Хрватској, Румунији, Бугарској… После 13 сати путовања први пут стигли су и у Србију, у Чачак. Седрик је својим композицијама и музицирањем показао и публици на “Каруселу” зашто га сматрају једним од најврснијих џез музичара, који је радио са многим великанима овог жанра. За рад на албуму “Beautiful Life” са америчком певачицом Дајаном Ривс 2014. године добио је награду “Grammy” за најбољи вокални џез албум. Расположени трио свирао је око сат вре

“Atma Mundi Ensemble”, ФОТО: Александар Алемпијевић

мена и испраћен је заслуженим аплаузом.

У наставку вечери публика је уживала и у миксу џеза и интернационалне етно музике, уз необичне комбинације, које су основа музике квартета “Atma Mundi Ensemble”. Поред гитаристе и композитора Зорана Мајсторовића, бенд чине бубњар Борко Рупена, такође из Ријеке и Италијани трубач Мирко Ћизилино и контрабасиста Симоне Серафини, које је Зоран упознао још током Музичке академије у Трсту.

Мајсторовић је у музици скоро три деценије. Отац, који је свирао гитару и још 60-их имао своју рок групу, био му је први учитељ, а као тринаестогодишњак почиње да свира у поп-рок бенду “Teens”. Веома богато искуство стекао је и кроз сарадњу са многим великим музичким именима. Овај добитник хрватске награде “Порин” као најбољи џез композитор, савремену џез музику пореди са балоном, са којим се музичари играју.

– Балон може одљетјети на једну страну, а онда га нетко врати назад у средину… Та средина је мејнстрим џез, који је потекао са делте Мисисипија, па се селио на сјевер, а све около су етно, рок, фанк, соул или електроника…  Али суштина остаје иста – то је џез. Увијек је ствар квалитета и поруке. Наша порука је да се културе  могу слободно мијешати, поготово кроз глазбу, која је универзални језик.. Свуда ће бити подједнаке емоције у људима, на Аљасци, Јапану, Ослу… Или су, бар, на истом трагу – рекао је Мајсторовић, коме је гитара основни инструмент, али је током усавршавања заволео и научио да свира још око 20 жичаних инструмената.

Зоран Мајсторовић,, ФОТО: Драган Митровић

У Чачку је осим гитаре свирао арапску лутњу (уд), саз и укулеле. Бенд је, управо, и заснован на Мајсторовићевој идеји да кроз музику споји различите светске културе, односно да узме мотиве из једне и прилагоди их за инструменте из друге културе. Оригиналне комбинације прави овај квартет – балканску музику изводи на арапским инструментима, афричку на гитари или карипску на сазу.

Зоран је сарађивао са многим познатим музичарима са ових простора, али и света.

– Иако се сматрам младим, јер кажу да је џез глазбеник до 35 година млад, у последњих 15-ак година бављења џез и етно глазбом, имао сам прилике свирати са неким великим именима светског џеза, као што су бубњар Брус Дитмас, који тренутно живи у Риму, затим контрабасист Реџиналд Вил, браћа Марсалис, Џемс Томпсон, до оних са ових поднебља – Василом Хаџимановим, Матијом Дедићем…. Са његовим оцем Арсеном снимили смо композицију за једну компилацију, која је изашла у Италији, а у Хрватској се није могла набавити. Нажалост, испоставило се да је то био последњи Арсенов снимак – испричао је Мајсторовић.

За “Карусел” је чуо одавно, више се и не сећа како и од кога, али му је драго што наступа на овом Фестивалу.

– Волим бити активан и проматрати шта се дешава у земљама региона – од Италије, Аустрије, Словеније, Хрватске, Босне, Србије, Мађарске… Јер то су земље у којима највише свирам. Тако да сам већ неко вријеме упознат са “Каруселом” и пратим га неколико посљедњих година. Знам да су изврсни програми и да одлични глазбеници наступају, неки моји пријатељи су свирали овдје… – каже овај музичар, коме се допала акустика сале Дома културе, добар пријем, гостопримство, као и “публика која зна да слуша”…

В. Тртовић

ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА ПЕРКУСИОНИСТЕ АЛЕКСАНДРА АЛЕМПИЈЕВИЋА

Александар Алемпијевић

У среду, 1. августа, у средњем холу Дома културе, у оквиру “Карусела” отворена је изложба фотографија Александра Алемпијевића, са претходног и овогодишњег издања Фестивала. У понедељак, 6. августа, на завршној вечери наступиће “Ethnic Trance duo” који долази из Швајцарске, нишки “Eyot” и млади београдски састав “Организам”, који ће наступити и у Горњем Милановцу 7. августа, у оквиру програма “Карусел у гостима”.

 

Оставите одговор