Kultura

НОВИ КАЛЕНДАР АГЕНЦИЈЕ „ЧВОРАК“ ЗА ПРОСТУ 2019. ГОДИНУ

ЧИТАНКА ЗА ЦЕЛУ ГОДИНУ

Упркос све мањем интересовању за књигу, Агенција „Чворак“ успела је да објави и 26. издање Српског народног календара за просту 2019. годину и овогодињи тираж придружи едицији, која од 1992. године, када је објављено прво издање, броји више од 88.000 примерака. Српски народни календар стигао је на све меридијане света, од Европе до Јужне Америке, Аустралије, Новог Зеланда, Јужноафричке Републике и других далеких земаља у којима живе Срби. Представљан је у официјелним просторима, али и у српским црквама, манастирима, чак и у авиону. Уз Календар је обавезно, на свим путешествијима издавач спомињао и захваљивао његовим добротворима, о чему је уредно бринуо издавач Слободан Чворовић. Он је од првог броја Календара његов стални приређивач, а последњих, више од деценију, приређивач је и књижевник Радован М. Маринковић. Овогодишњи број Српског народног календара Чворовић је посветио недавно преминулој мајци Драгојли.

Уз стандардне рубрике, које се значајним делом односе на верски део који обухвата Молитвеник, Десет Божјих заповести, Православни календар, Крсне славе и Српска светилишта, ту су и други садржаји важни за једну народну читанку.

-Покушали смо да неким текстовима кажемо да српски народ обележава више од 60 крсних слава и да се православни заштитник српског дома обележава уз одређена правила и обичаје. Међутим, много је оних које немају никакве везе са нашом традицијом, јер је све више домаћина који себи дозвољавају планирање славе по сопственом нахођењу. Светац, заштитник дома и породице тако бива потпуно занемарен, а у први план управо избија људски грех стомакоугађања, прождрљивост и неумереност у храни и пићу… Неке породице одлутале су толико далеко од своје вере да славе обележавају у кафанама и ресторанима, уз музику и свеопште весеље… Овим је основни смисао вере и крсне славе доведен до апсурда. Нарочито је грех када се крсне славе у време великих постова и посних дана славе као мрсне… – каже поред осталог у уводном слову Слободан Чворовић.

На корици новог Српског народног календара налази се фреска из манастира Високи Дечани, на којој је у припрати насликан Арханђел Гаврило како исписује претњу онима који би озледили храм. Он исписује казну у којој стоји  да „чисте уводи у храм, а оне грешне одгони “

Занимљива је рубрика уведена у неколико последњих Календара која доноси хронологију о томе шта се у граду на Западној Морави догодило пре једног века. Из ње, поред осталог, сазнајемо да је јула 1919. године у Чачку свечано дочекан нови епископ жички Николај Велимировић, који је у варош дошао са научником Михаилом Пупном. Те године, 1. јануара, Јулијански календар замењен је Грегоријанским, 12. новембра у Чачку се стално настанио славни војвода Степа Степановић, у нашој вароши регистровано је 256 занатлија… Занимљива је прича о владавини Немањића по визатијском рачунању времена, али и списак српских имена у 15. веку, евидентираних у попису из 1476. године, где су у данашњој варошици Рудник житељи носили имена Бежан, Вукас, Шобота, Братој, Висорац, Бојиша, Лукач, Богашин… У околини Косјерића помињу се Владух, Тихорад, Петруша, Милша, Грубач, у златиборском Сирогојну забележена су имена Добрико, Штрко, Богуб, Жудан, Влађ…

Зорица Лешовић Станојевић

Оставите одговор