Društvo

ОБЕЛЕЖЕНА 104. ГОДИШЊИЦА ЦЕРСКЕ БИТКЕ

Историјски датуми

 

ОБЕЛЕЖЕНА  104.  ГОДИШЊИЦА   ЦЕРСКЕ  БИТКЕ

 

Поводом 104. годишњице Церске битке, у недељу, 19. августа, на Текеришу, код костурнице палих јунака и монументалног споменика, одржан је комеморативни скуп. Служен је парастос, уприличена је одговарајућа државна церемонија, приређен је уметнички програм.

Најпре су венци положени у име Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и у име Војске Србије, а онда су се пред сенима српских јунака са Цера и Иверка поклониле и делегације амбасада Аустрије и Словачке. Потом су венце принели представници мачванских и поцерских општина, као и делегације удружења која чувају слободарске традиције Србије из више градова и места. Ловоров венац су положили и представници чачанског Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918. године.

Пред неколико стотина присутних грађана говорио је Радован Бибић, заменик председника општине Лозница. Подсетио је на стравичне цивилне жртве на подручју Мачве и Поцерине које су пале током бестијалне најезде Аустроугара у лето 1914. године. Онда је говорио о беспримерном хероизму који је испољавао српски војник у исцрпљујућој Церској бици, кроз коју се Србија одбранила и победила. Бибић је истакао огромну слободарску симболику Цера и Текериша. У одговарајућем контексту, изговорио је и речи хвале за напоре које председник Србије Александар Вучић и садашње државно  руководство улажу на смеру очувања виталних националних и државних интереса. Заборавимо ли славне претке и дозволимо ли раскид са највреднијим традицијама – упозорио је говорник – личићемо на балон који лебди и који није прикачен ни за шта.

Министар Зоран Ђорђевић је такође изнео важна подсећања. Десетоструко надмоћнија царевина се у судару са маленом Србијом, године 1914, нашла поражена. Српски војник извојевао је прву велику победу коју су Тројна антанта и њене савезнице забележили у борби против Централних сила. Непријатељ не би могао бити потучен – истакао је Ђорђевић – да одбрамбену снагу и победничку силу Српске војске нису сачињавали истински родољуби.

Величанствена и сензационална победа у Церској бици остварена је након даноноћних крвавих окршаја (од 15. до 20. августа 1914), где су се јуриши сукобљених страна по падинама Цера изједна смењивали. Српски војник, Друга армија, као и њен командант ђенерал Степан Степа Степановић у том су се петодневљу овенчали венцима непролазне војничке и патриотске славе. Око 16.500 српских војника, подофицира и официра своје животе је оставило на поприштима Поцерине, Цера и Иверка. Непријатељ је имао преко 24.000 погинулих а око 4.500 његових војника и старешина је заробљено.

Подно монументалног споменика, на којем је у бронзи исписана порука за наша данашња и будућа поколења – ВАША  ДЕЛА  СУ  БЕСМРТНА – приређен је уметнички програм. Глумци Милан Милосављевић, Тихомир Арсић и Иван Исаиловић дочарали су командну драматику и бојовну етику беспоштедне српске одбране и победоносног контранапада од пре 104 године. (У томе су са њима сарађивали гудачки састав „Интермецо“ и вокална група „Бели анђео“.) На фону пушчане паљбе и заглушујућег грувања хаубица, зачули су се из глумачких грла називи доминантних кота којима је, по цену грдне погибељи, овладала српска пушка: Тројан, Косанин град, Видојевица…   Својим наступом, драмски уметници и музички извођачи саопштавали су нам аршине и копља војинског и херојског премера према којем – метафорички речено – сваки српски војник са Цера беше Милош Обилић, сваки заставник бејаше стегоноша Бошко Југовић, а сваки командант исто што и Крстоносни Лазар. Ево и стихова које смо понели с преображењског скупа на Текеришу: „Војвода Степа на коњу јаше, /душманин белом заставом маше. “

 

Братислав Јевтовић 

Фотографије: Мирослав Бојовић

         

Оставите одговор