Kultura

ОД УДВОРИШТВА ДО БУНТОВНИШТВА У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ФИЛМУ (34): ВОЗ ЗА НИГДЕ

ОД УДВОРИШТВА ДО БУНТОВНИШТВА У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ФИЛМУ (34)

Сто година од настанка Југославије згодна је прилика да се проговори и о неким појавама које су довеле до урушавања заједничке државе, али кроз историју југословенске уметности тог доба, пре свега кроз филм, који је на најбољи начин представљао успоне и падове државе у којој смо живели.

ВОЗ ЗА НИГДЕ

Негде у време настанка филма „Хороскоп ( 1969), у далеком свету, али и у већим југословенским градовима, збивали су се велики и значајни догађаји. Младеж се бунила, тражећи више слободе и желећи један другачији свет, праведније уређен, без експлоатације и насиља. Побуна се раширила скоро читавим земаљским шаром, али некако, чини се, да није ни дотакла неше забити, посебно далеке крајеве у херцеговачком кршу, где вести и одјеци далеког света могу да се виде само у траговима, у дневним новинама, које на пусту железничку станицу стижу возом, који на тренутак застане у недођији и из кога незаинтересовано зуре у празно „весници“ новог доба, сав онај ужурбани свет, који пуним плућима удише тек освојену слободу и жури ка мору. Младићи који свој летњи распуст проводе у ишчекивању возова, који превозе тај луди нови свет до неког бољег места за живот, где се живи срећније, слободније, задовољније, дангубе и зуре у празно. Тамо негде далеко су забава, сваковрсна задовољства, слобода на дохват руке, а не као на опустелом перону, где се продају зјале, „блеји“ на сунцу, излежавајући се на кафанским столовима, ишчекујући нешто да се деси, ни сами не знајући шта. И тако до неког следећег воза, а онај прави живот је негде другде, далеко, где се студенти туку са полицијом за своја права, негде где се ратује и убија за слободу, негде где се летује и безбрижно одмара уз голишаве морске лепотице.

РОЂЕНА У ЗНАКУ ДЕВИЦЕ

И онда, у пустош и јару, као дар са неба, долази она, лепојка, рођена у знаку девице, Милка (Милена Дравић), нова продавачица новина у станичном киоску. Истог трена постаје предмет жеља разузданог доконог друштва, нико у њој не види ништа сем предмет жудње и незадовољене страсти. Ипак, један од њих, Видак (Драган Николић),можда слути и нешто друго, веће, могућу љубав, остварење момачких снова. Међутим, за опкладу и да се не издваја из друштва, пристаје на наговор да је освоји за седам дана. Девојка не зна за паклени план и ђавољи наум „луцифера“ међу локалним доколичарима Марка Краља (Милош Кандић) и Видака. Дани пролазе у ситним преварама, бекријању, купању у реци и тучи на локалној забави. Једна од најснажнијих сцена у филму је сукоб младих згубидана, чију забаву, где се слуша светска бит музика, свирану на гитарама и електричним инструментима, кваре пијани сватови, обучени у црна свечана одела. Сватови својом музиком, народном, трубачком, покушавају да надгласају дах и звук далеког света, долази до крваве туче и надметања, сукоба старог и новог. Окршај није завршен и имаће нешто касније крвав епилог. Али, ни ту није крај.

СТИЋИ ТАМО ОДАКЛЕ ПОВРАТКА НЕМА

Сценариста филма „Хороскоп“, који је режирао тада млади редитељ Боро Драшковић је чувени новинар и путописац Зуко Џумхур, добар познавалац менталитета босанско-херцеговачког човека, малореког, пргаве нарави и увек спремног да у каквој тучи, сукобу, најчешће безразложном, из чисте обести и досаде потегне нож. Падне крв, а онда се свест помути, ђаво узме људе под своје и несрећа није далеко. Ствари из ужарене лености се премећу у неко убрзано стање. Живот као да постаје некако убрзанији. У мало место стиже Милкин бивши вереник, који на силу жели оно што му не припада. Туча покреће и убрзава точак зла. На станици долази до крвавог пира и наставка обрачуна са свадбарима, који је започео на игранци. Дебљи крај извлачи Томо (Јосиф Татић), један од смелијих Видакових другара. Рањеног Тома у болницу прати Марко Краљ. Неко је опљачкао и Милкин киоск. Видак отеже са освајањем Милке. У почетку се игра, сигуран у свој успех и нескривене симпатије девојке. Не жури му се. Међутим, са новим догађајима долази до обрта. Девојка се све више од њега дистанцира, плаши се и губи поверење. Пристаје на удварање лепог, градског момка, историчара, који у близини места истражује древне остатке прошлост, богумилске стећке. Згубидани, херцеговачки предатори и ловци на младо чедно тело, вребају из прикрајка. Уплашени лепотан помаже девојци да побеге, али залуд, нико се од своје судбе не може спасити. Девојка је ухваћена и силована. Акцијом руководи Марко Краљ, а учествују сви, сем Видака који немо гледа. Марко му уз циничан смех препушта опкладу и несрећну, осрамоћену девојку. Бесног и незадовољног Видака, у својој немоћи да се супростави злу и насиљу, хвата милиција, оптужујући га за крађу. Видак се ослобађа, коначно се рукама хвата за воз који вози за нигде, који га устрељеног одвози у неповрат. Друштво се, без рањеног Тома и убијеног Видака, поново окупља доконо на станици. Разлика је само у томе да је нови вођа онај најгори – Марко Краљ, који је са трона скинуо Видака. Згађен, место напушта студент Коста (Миша Јанкетић), који возом одлази у Београд да се никад не врати, а истим возом одлази несретна, наивна Милка. Места одсутних попуњавају „нови регрути“, под командом локалног Луцифера Марка.
Тамо где је сунце, највише сија, ту влада тама и потпуни мрак и понор људских страсти, зависти и мржње.

Оставите одговор