Kultura

ОД УДВОРИШТВА ДО БУНТОВНИШТВА У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ФИЛМУ (26): ВАРЉИВОСТ РЕФОРМИ

ОД УДВОРИШТВА ДО БУНТОВНИШТВА У ЈУГОСЛОВЕНСКОМ ФИЛМУ (26)

Сто година од настанка Југославије згодна је прилика да се проговори и о неким појавама које су довеле до урушавања заједничке државе, али кроз историју југословенске уметности тог доба, пре свега кроз филм, који је на најбољи начин представљао успоне и падове државе у којој смо живели.

ВАРЉИВОСТ РЕФОРМИ

Управо ових дана, тачније 21. августа, навршило се пуних педесет година од совјетске интрервенције у Чехословачкој, односно од окупације и гушења „Прашког пролећа“, заустављање политичких и економских реформи социјализма од стране Варшавског пакта. Тај догађај и нешто раније у јуну, студентске демонстрације широм света, али и у Југославији, посебно у Београду, обележили су светску историју XX века.

СЕКС – ПАРТИЈСКИ НЕПРИЈАТЕЉ БР. 1

Редитељ Горан Паскаљевић и сценариста Гордан Михић, само шеснаест година од историјских догађаја, снимили су „Варљиво лето ’68“, један питоми филм, на први поглед, са пуно хумора, чији се ликови и дан данас памте, као и духовите реплике. У средиште једне мирне вароши на обали реке у спарне летње дане, где се одвија друштвени живот и „драма“ главног јунака Петра Перице Цветковића, као и у његовом породичном дому, где влада хармонија у многочланој породице, у којој заводи ред патер фамилиас Веселин Цветковић (Данило Бата Стојковић), смештена је наизглед једноставна прича. Провинцијски, миран живот, ничим нарушен, у ком влада ред и за који се залаже недавно постављени судија Цветковић, који тек у зрелој доби постаје члан Савеза комуниста, а онда, некако одмах, бива изабран и за судију и у њему се буди свест једног социјалистичког прегаоца, инспирисаног идејама Маркса и Енгелса. У основи обичан каријериста и полтрон Веселин је ни налик на свог оца, Петровог деду (Мија Алексић), предратног геометра, који је студирао у Прагу, бонвивана и боема, човека који уме да ужива у свим земаљским сластима и на прави начин симболише неко давно прошло време пре рата, док његов крути, спори син Веселин представља уштогљени крути социјалистички систем, у основи лицемеран, против кога се буне студенти у Београду. Веселин се од промена и гласова побуне брани тако што жели да укине вести, однесе ТВ пријемник на неко време у подрум. Његов син Перица, осамнаестогодишњак, сав „загорео“, жељан љубавног искуства које никако да дође, заљубљује се истовремено у многе жене старије од себе, у професорку социологије, апотекарку, библиотекарку, пекарку… И нигде не налази љубав, све док се не појави она, лепа Чехиња Ружењка из чешког оркестра, који се улогорио на обали реке све до кобног 21. августа, када млада девојка са оркестром ненадано одлази због совјетске окупације Чехословачке.

ДАХ ПРАШКОГ ПРОЛЕЋА

Аутори филма су вешто избегли претенциозну политизацију ове теме на питак и опуштен начин, али веома луцидно, у духу „Прашке школе“, чији је ђак био Паскаљевић, разоткривају социјалистичко друштво и сву његову лицемерност и апсурдност, управо кроз комични лик оца Веселина, који на силу жели да заустави промене, које у варошицу стижу са свих страна, сексуалну револуцију, која обузима његовог сина, али и остарелог оца, који не може да заборави на дражи слободе из младости. Ћерка Владице, склона је духу побуне и новим идејама које се и у малом месту шире преко студента, револуционара Цила, који подучава марксизну Перицу. Други комични елемент и основа за критику једног крутог система, никако прилагођеног обичном човеку, је и Перицин избор теме за матурски испит. Наравно, у питању је марксизам, али не, како наивно Веселин мисли, због Перицине нагло пробуђене социјалистичке свести, већ да би се приближио жељеној особи, професорци социологије Невени Морено. Ту је и увек рационална, али и емотивна мајка (Мира Бањац), која се супроставља бесмисленој строгости свог супруга Веселина, али не успева да га укроти у намери спровођења мера „чврсте руке“ у начину васпитавања и одржавања дисциплине међу укућанима. Веселинове методе најбоље разоткривају и извргавају руглу мали Тадија (Андрија Мркаић), Веселинов млађи син, смисленим коментарима, као и његов отац који га потпуно разоружава и доводи до очаја својом страшћу и жељом за уживањем у животу, која га не напушта ни у позним годинама. Старост и младост се удружују против круте зрелости у жељи за остваривањем правих, а не папирнатих животних циљева. Једини прави животни циљ је љубав за којом тако страсно жуди Перица, рушећи све табуе и ограничења свог оца. Никаква идеологија и политика нису изнад чисте младалачке љубави до које на крају долази између Перице и Ружењке. Ипак, романтичну и страсну, али због много чега немогућу везу, прекида управо политика, која се ипречила срећи двоје младих људи.

ИДЕОЛОГИЈА ИЗНАД И ПРОТИВ ИНТЕРЕСА НАРОДА
Паскаљевић и Михић су на својствен начин критиковали све ограничености система неспремног на промене и реформе и поред извесних облика слободе који су у тадашње друштво долазили са различитих страна. На крају и поред одређених напора и труда све остаје исто и привидно као река и њена обала, где само остају трагови једне велике, чежње, страсти и жеље за променом и неким правим живота, без стега система и породице, као лица и наличја једног друштва.

Душан Даријевић

Оставите одговор