Aktuelno Intervju Selo

ОСВОЈИТИ ТРЖИШТЕ НОВИМ ИДЕЈАМА И ПРОИЗВОДИМА

ИНТЕРВЈУ: ДР СЛОБОДАН МИЛЕНКОВИЋ О ОРГАНСКОЈ ПОЉОПРИВРЕДИ (1)

ОСВОЈИТИ ТРЖИШТЕ НОВИМ ИДЕЈАМА И ПРОИЗВОДИМА

Др Слободан Миленковић

Високи приноси и квалитетни плодови могу се добити и органском производњом. Али само здраво и плодно земљиште “рађа” успех, како је то још 1940. дефинисао енглески биолог Алберт Хауард у свом “Пољопривредном тестаменту”. Три “З” (здраво земљиште, здрава биљка, здрав човек), принцип који је установила Међународна федерација за органску пољопривреду, сам нема значај, ако пољопривредник не гаји принципе искрености и поштења. Домаће тржиште органских производа није мало и константно расте. Али, главна шанса српског органског произвођача је светско тржиште, које можемо освојити новим идејама и производима. Лепеза је невероватно богата и шарена: осим многих аутохтоних сорти воћа, по којима смо препознатљиви у свету, али и нових органских, може се гајити низ других биљака. Не треба заборавити сточарство, па и лековито биље и шумске плодове, којим обилују многи нетакнути крајеви.

Све ово потврђује др Слободан Миленковић, речима и знањем, заснованим на дугогодишњем научном раду, али и преданим и сталним “бдењем” над својим газдинством у родним Мршинцима. На свом имању гаји јабуке, малине, јагоде, купине, неке ратарске биљке – раж, бели кукуруз… Професор Заштите биља у органској пољопривреди на Факултету за биофарминг Панчево и Бачка Топола и стручни саветник у компанији “Mondi Lamex” из Краљева, наш саговорник каже да је први корак за органску пољопривреду спознаја и примена наведених принципа, а да су прописи само оквир целокупне слике.

– Сам пољопривредник мора да води дневнике поља, да брине о еколошкој инфраструктури, односно да води рачуна о живом свету на свом газдинству. Тако брине и о здравственој безбедности онога што производи. То, поред осталог, значи да пет одсто од укупне површине газдинства остави необрађено, нетакнуто… На том простору морају се задржати природни односи између живих организама, јер самим засадима пореметили сте њихово станиште, а они доприносе да се успешно бавите органском пољопривредом. Овим им дајете шансу да се одржавају на том необрађеном простору, да улазе у засад и да “решавају” ваше проблеме. У свом засаду јабука већ осам година нисам применио ниједан биоинсектицид, који су и дозвољени у органској производњи, јер, на пример, о биљним вашима “брину” бубамаре. Наравно, темељ органске пољопривреде је садржај органске материје, односно хумуса у земљишту. Ако га нема бар три процента, нема смисла бавити се органском пољопривредом, јер неће бити одржива. А да би се одржавала и унапређивала плодност земљишта, мора се стално радити на томе. Ако то не радимо, онда то није органска пољопривреда, већ нешто што један број произвођача ради у Србији, а то је контролисана производња.

Органски произвођачи не могу бити потпуно изоловани од околине. Шта је неопходно да би своје газдинство одвојили од непожељних утицаја?

– Изолациони појас, састављен од дрвенастих и зељастих биљака, физички спречава да у засад стигне оно што није добро за такву пољопривреду – вода, вештачка ђубрива, пестициди… А “цветни коридори” или необрађене површине служе да се у њима одржавају корисни организми. Наша савремена, не само органска, већ и конвенционална пољопривреда, имају неке проблеме, који се не могу решити у кратком року. А то је пре свега питање садржаја органске материје у земљишту.

 

 

Говорите о искреним и поштеним произвођачима органске хране. Колико их има у Србији?

– Онолико колико има и искрених купаца. На једном газдинству у Швајцарској, на око 20 хектара се ради органска производња. Видео сам да у продавници на том газдинству купац сам узима оно што му треба, сам мери и оставља новац у касу. На моје непостављено питање, власник је сам одговорио: “Ако ја њему верујем, онда верује и он мени”. Значи, све се базира на поверењу. Органска пољопривреда није начин да се до новца дође брзо. Треба стрпљења, времена… Мора се стално радити на одрживости и независности газдинства. Да не зависи од импута, већ да се што више на самом гадинству производи – стајњак, компост, биљни раствори, корисни организми, све оно што треба да се користи у гајењу, прихрани и заштити. Животиње оплемењују простор и човека, а чине да газдинство буде више независно.  И храна за животиње мора бити 95 одсто органског порекла.

Јабука „кабларка“, органска

Када се говори о избору семена и сорти, многи препоручују искључиво старе, аутохтоне. Какво је Ваше мишљење?

– Код избора семена и садног материјала постоји принцип да се бирају сорте, које су прилагођене локалним агроеколошким условима и да су мање осетљиве према проузроковачима болести и штеточинама. Рецимо, када се бира сорта јабуке, не може се гајити златни делишес, фуџи, ајдаред… Али постоји велики број отпорних сорти, као што су неке аутохтоне – будимка, кожара, кабларка, бабовача, шуматовка… Постоје и нове сорте настале природним укрштањем, са “родитељима” који су отпорни. Те сорте (топас, голд раш, велина, стори) данас заузимају значајну површину у свету и многе су на домаћој сортној листи. И међу ратарским биљкама постоји велика палета органски сертификованих семена домаћих институтита у Сомбору, Смедеревској Паланци, Новом Саду…

В. Тртовић

(Први део интервјуа)

Оставите одговор