НОВА ТЕХНОЛОГИЈА – АСИСТЕНТ ЗА КВАЛИТЕТНИЈИ ЖИВОТ ОСОБА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ (2)
Савремена технологија решава бројне проблеме са којима се сусрећу особе са инвалидитетом, јер ови производи, идентификовањем тешкоћа, доприносе да се препреке превазиђу, а самим тим да ове особе ојачају у сваком погледу. То је један од основних услова за њихово самосталније функционисање у свакодневном животу, али и у радним активностима, тако да им свакодневица постаје много квалитетнија и садржајнија. Кроз серијал на нашем порталу caglas и у недељнику „Чачански глас“ говоримо о значају нових технологија у радном оспособљавању, образовној инклузији и свакодневном животу особа са инвалидитетом, као и о томе шта је и колико доступно од новина нашим суграђанима.
Дејан Томић, председник Међуопштинске организације Савеза слепих и слабовидих у Чачку, каже да су многа стара средства превазиђена, попут Брајевог писма, које су могли да користе само они који су похађали средњу школу у Земуну. Нови говорни програми на рачунарима и мобилним телефонима, анридер (unReader) и нове верзије овог програм
а (NVDA), све више су у употреби.
– Томе ће свакако допринети вредна рачунарска опрема – четири лаптопа, које је Савез добио од британског хуманитарног Фонда „British Serbian Benevolent Trust“. У рачунаре су инсталирани нови програми, а у Образовном центру “Свети Сава” у току је обука шест чланова из Чачка, који имају већ нека знања у овој области. Циљ је да они касније пренесу другима оно што су научили. Користимо и десктоп, уређаје који читају књиге, али је то већ превазиђена технологија, јер постоје нове методе, тако да се може читати директно са рачунара са аудио плејерима или дисковима. Све ове новине нама “отварају прозор” у свет – објашњава Томић и наглашава да нову технологију користе углавном млади, односно да је највећи недостатак што старији чланови веома тешко прихватају промене.
– Покушавамо и њих да укључимо, да почну да увиђају све оно што им нова технологија омогућава. Нажалост, члановима из других локалних самоуправа Моравичког округа – Ивањице, Лучана и Горњег Милановца, ове технологије још нису доступне, али се планира да се и за њих обезбеде простори у тим општинама – наводи наш саговорник.
Технологија је у великој мери померила границе и могућности особа са инвалидитетом, а Томић истиче посебно значај који она има за њихову социјализацију.
– Нова знања нам омогућавају да побољшамо и свој ментални склоп, да помоћу њих “гледамо”. Раније је то било немогуће, јер смо били “склоњени” негде у својим домовима, чак се и крило да породица има члана који не види. То, наравно, није решење ни за породицу, ни за нас. Довољно је да само мало одвоје времена, а један од путева је да им омогуће приступ новим технологијама – каже Томић и позива све чланове да што више долазе у просторије Савеза у Драгачевској улици, јер то је први и најзначајнији корак за многе.
Ранко Вуковић о обуци
Посетили смо и ОЦ “Свети Сава”, где Ранко Вуковић, иначе председник Савеза слепих и слабовидих у Краљеву, врши обуку за рад на рачунарима за слепа и слабовида лица, уз помоћ говорног софтвера, такозваних читача екрана са синтетизатором за српски језик. Најмлађи полазник има 15, а најстарији око 40 година.
Зоран Зечевић
– Обука омогућава да они који имају проблем са видом, потпуно сами користе већину програма. Могу савладати добро рад на рачунару у неким основним програмима. Самим тим, повећаће квалитет свог живота и радне способности. Американци су прво развили “џоз програм”, а пре деценију и по група наших стучњака на Електронском факултету у Новом Саду урадила је синтетизатор за српски језик. Од тада је омогућено да се овај говорни програм користи за наше подручје. Будући да су универзални џоз и анридер веома скупи, ми тренутно користимо један хрватски програм NVDA, који је мало лошијег квалитета, али је крекована, бесплатна верзија, која може да се скине са интернета – рекао нам је Вуковић.
Наравно, слепи и слабовиди не могу да користе “миш”, већ се све команде дају преко тастатуре, односно “пречицама” за навигацију. Зато се мора добро познавати распоред на тастатури. На томе се базира и ова основна корисничка обука за слепе и слабовиде. Обука траје два и по месеца, индивидуална је и сваки полазник ће имати по десет часова, односно један час недељно, од по сат и по.
– Ово “помагало” је једна права револуција, јер омогућава да слепи људи сасвим добро могу да комуницирају преко мејлова, скајпа, вибера, месинџера и других апликација. Такође, могу на рачунару да прочитају све, од својих мејлова, текстова у “word”-у, до наслова на интернету и титлованих филмова. Неке апликације су отишле толико далеко да читачи екрана описују и понуђене слике. Свим овим омогућено је да нам друштвени живот буде много богатији – мишљења је Вуковић.
У оквиру обуке полазници ће научити и како да на свом рачунару инсталирају нови говорни програм (NVDA). Вуковић им је бесплатно инсталирао и апликацију “Wintalker voice“ за смарт телефоне и таблете, а то ће бити омогућено и свим другим заинтересованим члановима.
Да би све ово постало доступно већем броју чланова, веома је важно јачање самих удружења особа са инвалидитетом у Србији, каже Вуковић. Њихова највећа препрека је финансирање, које је доведено у питање Законом о удружењима. У градовима са стабилним и бољим буџетима и сама удружења лакше се носе са проблемима, али Вуковић сматра да је мало таквих примера.
– Зато се надам да ће држава схватити удружења као партнере, али и да ће донатори препознати значај оваквих обука и улагати у њих. Тиме ће бити омогућено укључивање много већег броја оних којима су овакве обуке потребне, а који на овај начин свој живот чине много квалитетнијим – порука је и апел Вуковића.
В. Т.
БАНКА РОЖЊАЧА И У СРБИЈИ
Технологија иде напред великим корацима, а то показује и то што је пре неколико месеци у Србији отворена банка рожњача, чиме је многима омогућено, каже Дејан Томић, да и буквално прогледају. Наравно, у свету се то већ одавно користи и доступно је свима.
– Надамо се да ће и код нас здравствени систем бити све бољи, да такве операције и код нас постану “обичне” – оптимиста је Томић.
НАВИГАТОРИ ЗА СЛОБОДНО КРЕТАЊЕ
Постоје апликације које се користе као помагала за навигацију. Оне омогућавају корисницима потпуно слободно кретање и сналажење у простору.
– Коришћење астистивних технологија постало је део свакодневног живота свих нас. Надам се да ћемо у неком блиском времену достићи ниво западних земаља, у којима постоје мапе за потпуно самостално кретање слепих и слабовидих. Зато је важно да сви чланови, од 7 до 77 година, прођу ову основну обуку. Информатичка писменост је будућност која се сада догађа за све, али је особама са инвлидитетом од невероватне важности – сматра Ранко Вуковић.
