Kultura

О концерту Бориса Младеновића („Јарболи“), у кафеу „Lobby Public“: СМЕШНА МУКА

Градска музичка дешавања

СМЕШНА МУКА

О концерту Бориса Младеновића („Јарболи“), субота, 13. октобар, кафе „Lobby Public“ Чачак

Кафић „Lobby Public“ прочуо се од недавно по акустичним свиркама врло важних ауторских личности домаће рок сцене. Свирали су Краљ Чачка, ДУКАТ („Stray Dogg“), Ана Ћурчин, а у суботу у пуном кафеу представио се Борис Младеновић, познат пре свега по раду са групом „Јарболи“, једним од најважнијих српских и регионалних бендова у последњих двадесетак година. Борис је публици педставио и своју прву збирку песама „Смешна мука“, која је у фебруару 2018. изашла у издању београдског „Корнета“. „Јарболи“ су већ далеке 2004. године свирали на Градском тргу у Чачку, поводом отварања Фестивала графичких комуникација, али тај наступ је прекинуло невреме.
Борис је на суботњем концерту певао песме из репертоара „Јарбола“, које су сабране и у његовој првој збирци. Утисак је да неке од изузетних песама, попут „Заблуда“, „Све је у реду“, „Револуција“, „Добродошли људи“ и многе друге које су се у суботу могле чути у Младеновићевом соло извођењу, не губе ништа од своје магичности и особености ни на папиру, кад их читате као и било коју поезију. Борисове песме, које једнако добро звуче и уз певање и припадајућу музику, соло, или са „Јарболима“, сасвим је свеједно, једнако су добра и вредна поезија и на папиру, много боља од већине тзв. поета наше савремености, који себе сматрају великим песницима, које додуше нико не чита и не познаје и једино у друштву себи сличних могу да се осете сигурним и великим. За разлику од њих, Борис Младеновић је један обичан и скроман човек, који добро опажа свет око себе и уме да своја осећања, некад пуна бола и меланхолије, а некад састављена од неке

радости, оне чисте и дечје, изрази на свима разумљив начин.

С нестрпљењем очекујемо следећег госта у кафеу „Lobby Public“.

Д. Д.

ЗАБЛУДА

Средство контроле је страх
Јер страх не боли
Тек понижава и гуши
Да зажмуриш док се руши, убија

Уместо туге је бес
Бес и бука
А те сузе, то је роса
Освежење које свима припада

Не брини, није ми дан
Зато ћутим
Ваљда више ниссмо деца
Сад смо људи очврсли од пораза

Сваком да чувам сан
То не могу
Баш је смешна моја мука
Ја сам човек сачињен од заблуда

 

 

Оставите одговор