Kultura

О ПРЕДСТАВИ „Црна кутија“

Четвртак, 15. март 2018.

Велика сала у 20:00

ЦРНА КУТИЈА – позоришна представа у продукцији Београдског драмског позоришта

Представа БДП-а по тексту Ане Ђорђевић, у режији Андреја Носова.

Играју: Наташа Марковић, Љубинка Кларић, Ивана Николић, Иван Зарић, Немања Оливерић, Петар Бенчина и Милош Тимотијевић.
Свакако, културни догађај ове недеље, позоришна представа „Црна кутија“, Београдског драмског позоришта, једна од најбољих у протеклој сезони, по мишљењу критичара

 

О ПРЕДСТАВИ

Сви живимо три живота: јавни, приватни и тајни. Некада смо тајне чували у глави а данас у СИМ картици. Шта би било када би СИМ картица могла да говори?

Окупљени да дочекају помрачење месеца, седморо пријатеља током вечере разоткрива своје најинтимније тајне и жудње, тражећи излаз из игре истине мобилним телефонима. Шта је истина, а шта тајна? Колико добро познајемо оне најближе са којима и поред којих живимо?

Напомена: не покушавајте ово код куће

РЕЧ АУТОРА

У ноћи помрачња месeца, које се од давнина сматра мистриозним покретачем великих личних промена, цивилизован човек, упакован у шарени папир брачног и професионалног статуса, сакривен иза својих хобија и друштвних улога, показаће праву природу – или неће? Уколико је покаже, кула на чијем је врху живео, наизглед заштићен, сурваће се у понор, али ће на голој земљи можда нићи семе живота какав заслужује свако достојанствено људско биће. Уколико је не покаже, остаће релативно задовољан, а шта је цивилизованом човеку модерног доба друго и потребно осим удобног, познатог, досадног, али пријатно уобичајног осећања релативног задовољства? Снага помраченог месеца немоћна је спрам пријатељства који је човек изградио према том млаком стању полулажи у којој живи и у којој ће и умрети, као да га никада није ни било.

Ана Ђорђевић

РЕЧ РЕДИТЕЉА

Ко су савршени људи које волимо и поред којих живимо? Да ли знате да ваша другарица има везу са вашим кумом? Да ли је наше савршено и срећно животарење, како се трудимо да га представимо сваки пут кад се окупимо и славимо, заправо маска за несрећне душе, које ни после пуно година живота не знају шта ће бити кад порасту? Колико ваш тата има деце? И шта ако је ваша најбоља другарица заправо вереница вашег брата, а ви то баш не знате? Овај низ питања је страшан и можда је боље да ћутимо и не таласамо. Ако смо одрасли и живимо у време када је сваком омогућено да има кодовану комуникацију, када су тајне заправо завере и када је осуда околине велика цена за све поступке, можемо ли ми уопште бити поштени и слободни људи. Научити да прекинеш нешто што ти не иде са неким другим, бити искрен према себи и свету око себе, живети своју истину, веровати себи и другима – то је идеал који је толико далеко од данашњег света. Онда није чудо што нас сви лажу – медији, политичари, продавци у пиљари, бака на пијаци, партнер или мама. Лаж је једноставна, а болна кад се разоткрије. Истина је тешка, а ослобађајућа кад је не кријеш.

Хоћете ли волети јунака који вара жену, па љубавницу, па најбољег пријатеља? Он ће вам рећи да мора, да једино тако може, да је то у њему… То је тај простор слободе који дајемо једни другима, а тако сурово га бранимо када нам га одузму. Ова представа настаје као мрежа тајни између седам блиских људи. Кроз игру и конвенцију пристојног живота расплићемо односе и заблуде које свако од нас живи. Намера је јасна – све што се вечерас догодило – можда се никада неће догодити. Попут неке хроничне болести, са лицемерјем и кукавичлуком се, на жалост, живи. Какав је то живот и да ли нам је онда до било чега баш стало остаје као велико питање.

Свако поклапање са неком причом коју знате је случајно, ово је прича о свима нама. Инспирисани филмом „Савршени странци“ али и животом који је искуство свих нас.

Андреј Носов

О РЕДИТЕЉУ

Андреј Носов је дипломирао позоришну режију на Факултету драмских уметности у Београду. Ово је његова девета режија, а представе су му се играле у Битефу, Југословенском драмском позористу, Културном центру Београда, Дому омладине, БУДВА ГРАД театру итд.

Оставите одговор