G.Milanovac Uncategorized

„…Па кад одеш Паји, онда ћеш тек знати, шта је атеље…“

   Исидора Савић, кустос Музеја града Београда и аутор изложбе „Поглед изблиза. Атеље Паје Јовановића“, у Галерији Музеја рудничко-таковског краја одржала је предавање под називом „Атеље Паје Јовановића и његов европски контекст“. Кроз стваралаштво Паје Јовановића, које је било обележено различитим стилским и тематским превирањима, анализиран је значај уметничке радионице, као простора где се скице сачињене на терену разрађују, где модели позирају и настају композиције великих формата.
Поникао на изворима европске уметности позног 19. века, Паја Јовановић је, као реномирани уметник светске репутације, неговао дух идеалистичког реализма, који се темељио на поукама стеченим током школовања на угледној Ликовној академији у Бечу, навела је ауторка изложбе, а затим детаљније тумачила његово стваралаштво, од оријенталне фазе када је сликао балканске, кавкаске и северноафричке пределе и народе, преко великих државних поруџбина – историјских композиција попут Сеобе Срба, Таковског устанка и Проглашења Душановог законика (која се може видети на изложби), до мајсторских домета портретног сликарства.
По њеним речима, стварајући у складу са Кантовим поимањем природне и уметничке лепоте, Јовановић је тежио високо естетизованој и улепшаној представи стварности. Лепота, која као главна тема провејава Јовановићевим портретима, врхунац достиже у визуализацији уметниковог најдражег модела, супруге Муни.
Занимљиво је било чути и какво је мишљење о свом савременику и његовом атељу имао други истакнути српски сликар, Урош Предић:
„…Па кад одеш Паји, онда ћеш тек знати, шта је атеље, јер ово што код мене видиш, то је све тако сиротињски и неуметнички, да ти управо још и немаш права појма, како изгледа радионица сликара уметника. Добро отвори очи, кад будеш код њега и поздрави га љубазно од моје стране…“.
Овим речима Уроша Предића, Јовановићевог савременика, Милан Савић, књижевник, секретар Матице српске, наставник и преводилац, започео је приповест „Код Паје Јовановића“, објављену у часопису Бранково коло 1903. Своје дивљење Јовановићевим атељеом у Бечу, у коме је уметник стварао од 1895. до 1938. године, Савић закључује атрибутима „господски, уметнички“, а захваљујући његовом опису, Музеј града Београда је и адаптирао репрезентативни музејски простор, познат као Музеј Паје Јовановића.
По завршетку предавања, кустос Исидора Савић разговарала је са заинтересованим посетиоцима о увек актуелном уметнику, а посебно и о занимљивим детаљима везаним за слику „Проглашења Душановог законика“…
Изложба ПОГЛЕД ИЗБЛИЗА. АТЕЉЕ ПАЈЕ ЈОВАНОВИЋА трајаће до 11. марта…

Оставите одговор