Društvo

ПД „Каблар“ у Албанији

 

На пут ка југозападном делу Албаније кренуло је 20 планинара ПД „Каблар“ и троје планинара ПД „Рујно“ из Ужица. Циљ је био, поред доброг дружења и упознавања предела и културе „земље орлова“, највиши врх венца Акроцерауни (Цераунијске планине), звали смо га Цика (2044 мнв). Прва станица је био стари мост Мес кога је дао саградити Махмуд – паша Бушатлија 1770. године, затим Скадар и његове интересантне улице и наравно тврђаву Розафа где је по народној песми узидана млада Гојковица а са чијих се старих зидина пружа величанствен поглед на Скадар и делту Дрима и Бојане која одлази у Скадарско језеро. Даље смо пут наставили преко Драча.

После одмора од напорног пута кроз Албанију, сместили смо се у мало место надомак Валоне, пријатно изненађени морском обалом. Рано ујутру следећег дана на договореном месту, у Националном парку Ллогара, на почетној тачки успона, у договорено време, чекао нас је Адри, водич на успону. Најављен је ни мало наиван успон на самом почетку, што се и обистинило. Без обзира на уложен напор, нисмо могли да се отмемо утиску прелепих плажа које смо угледали излазећи гребеном уз планину као и ништа мање лепом призору са друге стране, погледом према континенталном делу (планински венац се простире дуж обале Јонског мора тако да се са гребена може видети, са једне стране море а са друге планине и долине континенталног дела југозападне Албаније). Са једне стране смо ми прилазили врху а са друге је прилазио огроман облачни систем, па смо се на самом врху и сусрели, почео је падати град тако да смо се на брзину фотографисали и похитали назад. До голе коже покисли али без губитака у људству спустили смо се низ ту прелепу планину.

Пут смо даље наставили до Саранде, која је за многе била откровење туристичког потенцијала. Трећег дана нашег боравка у овој још недовољно откривеној земљи за наше туристе обишли смо локалитет Бутринт, антички град на истоименом језеру који припада УНЕСЦО светској културној и природној баштини. Одликују га научне, културне и археолошке вредности као и биодиверзитет. У повратку за Саранду неизбежна је била посета средњевековној тврђави која доминира залеђем Саранде, Ћафа е Ђаштес (Qафа е Гјасхтес) са које се пружа невероватан поглед на цео град и на острво Крф.

За дан повратка у Србију смо оставили споменик природе „Модро око“ као и прелеп средњевековни град Ђирокастер. То је камени град – музеј део УНЕСЦО културне баштине који је одолео периоду у коме је требало порушити све што је „старо и ружно“ и изградити „ново и лепо“ управо зато што је идеолог таквог размишљања, Енвер Хоџа рођен у овом прелепом граду који обавезно треба посетити.

Оставите одговор