Društvo

ПЕРУЋАЦ ЗА СЕЋАЊЕ

ЈОШ ЈЕДАН ЛЕП ИЗЛЕТ УДРУЖЕЊА ЗА ПОМОЋ МЕНТАЛНО НЕДОВОЉНО РАЗВИЈЕНИМ ОСОБАМА

“Све су Дрине овог свијета криве; никада се оне неће моћи све ни потпуно исправити; никада не смијемо престати да их исправљамо”. (Иво Андрић)

Они који су прошле недеље, 13. маја, били на излету на Перућцу, дуго ће памтити тај дан. Удружење за помоћ ментално недовољно развијеним особама, захваљујући помоћи хуманих људи и предузећа, организовало је излет до језера за 45 родитеља, старатеља и њихове деце, углавном корисника чачанске установе “Зрачак”. Путовање и боравак у “рају на земљи”, како су често многи понављали, причинило је велику радост свима. Блистала су лица ових малих-великих људи од којих многи, нажалост, ретко имају прилику да изађу ван устаљеног круга кућа-“Зрачак”-кућа.

Иако је било бојазни да дан може упропастити невреме, као да је и небо било на страни излетника. Тамни облаци су се расплинули већ на поласку из Чачка, а песма и смех пратили су вожњу кроз нашу Овчарско-кабларску клисуру, преко Ужица, па до Кадињаче, где је била кратка пауза. А онда се кренуло даље преко Бајине Баште, до саме Дрине, смарагдно зелене и њене притоке Врела, која је оставила посебан утисак на све…

Када смо стигли на Дрину, поглед није могао да се заустави на једном пределу. Зелена боја са обронака преливала се у водама Дрине, која је тог дана била “лења” и мирна, иако важи за плаховиту реку. Лаганом шетњом дошли смо до реке Врело, односно до њеног ушћа у Дрину. На изворишту на 234 метра надморске висине, у подножју планине Таре, пили смо воду, хладну и бистру, која до Дрине тече тачно 365 метара, због чега је и зову Година, а као таква најкраћа је река у Европи… Окрепљујуће је било стајати у близини тог малог чуда природе, где се може чути само хук воде.

На излету је поред Чачана, било и неколико путника из Горњег Милановца, а први пут су кренули и корисници из Лучана… Али све би то било немогуће да нема помоћи других, пре свега Ауто-школе „^окин“, која је и овог пута омогућила превоз уз минималну цену.

– Они су прави пример друштвено одговорног рада. Део средстава сакупило је Удружење током године, јер када добијемо донације за Нову годину, део пара остане и трошимо их за ове намене – рекао нам је секретар Удружења за помоћ МНРО Радојица Струњаш. Он је захвалио за помоћ коју увек пружају Компанија „Дунав осигурање“, “PS fashion”, Адвокатска комора, Агенција “Виза”, али и други појединци, попут ^ананина Ивана Пејовића, који је и овог пута кренуо као волонтер и заиста био од велике помоћи. каже да се већ годинама труде да деца имају што више оваквих тренутака.

Родитељи и старатељи, окупљени у Удружење за помоћ МНРО, апелују на хумане и људе добре воље који могу да донирају средства и за ове намене. Кажу и да би било лепо организовање школе у природи за њихову децу. Само пет дана на Тари, Златибору или било којој планини која им је приступачна, где не постоје баријере, значило би много за њихово здравље и опоравак. А то би могло да се организује укључивањем већег броја привредника…

Прве кишне капи почеле су баш у тренутку када су излетници улазили у аутобус за повратак, који је овог пута водио преко Таре, на коју је у истој организацији био прошлогодишњи излет. Утисци су неподељени – што пре да се опет крне на путовање.

В. Тртовић

Целу репортажу можете прочитати у новом броју “Чачанског гласа”

 

 

 

Оставите одговор