G.Milanovac

Печатник кнеза Лазара део сталне поставке Народног музеја у Београду

 

Народни музеј у Београду чува и излаже најзначајнија сведочанства развоја и цивилизацијских промена на подручју данашње Србије и најближег окружења, од праисторије до ХХ века. Зграда Народног музеја затворена је за јавност 2003. године. Након реконструкције, уследио је одабир врхунских уметничких и историјских домета која ће у овом централном музеју Србије представљати националну баштину.

Међу овим делима, изузетне културно-историјске важности, налази се и типар (печатњак) кнеза Лазара из Археолошке збирке Музеја рудничко-таковског краја. Археолошка истраживања на Руднику која се од 2009. године обављају под покровитељством Музеја рудничко-таковског краја, у сарадњи са Филозофским факултетом у Београду, изнедрила су 2015. године археолошки налаз важан како за историју српског народа, тако и за цео руднички крај и милановачки музеј. На печатнику је представљен грб Хребељановића састављен од шлема са визиром, бивољим роговима и раскошним велом, а натпис на њему гласи: „Ово је милост господина Лазара кнеза све српске земље“. Својом уметничком обрадом и целокупним утиском који оставља, печатник се сврстава у бисере српске средњовековне сфрагистике (наука о развоју, изради и употреби печата на повељама и списима). Eкспонат је заведен у Археолошкој збирци Музеја рудничко-таковског краја, инв. бр. А 222.

Типар се, као позајмица, уступа искључиво ради излагања у оквиру сталне поставке Народног музеја. Према уговору између два музеја, приликом излагања Народни музеј мора назначити да је типар из збирке милановачког музеја. Музеј рудничко-таковског краја задржава право да у сваком тренутку захтева повраћај уступљеног културног добра, а најмање једном годишње да се обави преглед уступљеног предмета у циљу уврђивања испуњености услова чувања и излагања.

Свечано отварање Народног музеја у Београду је на Видовдан, 28. јуна 2018. године.

Како Музеј рудничко-таковског краја нема сталну археолошку поставку, предмети који осликавају рудничко-таковски крај у прошлости ће бити презентовани  нашој публици, а позајмљени печатник враћен у Горњи Милановац, када се направи адекватан простор и одговарајуће обезбеђење експоната.

Ана Цицовић

Археолошка истраживања на Малом Штурцу

 

Истраживање праисторијског рударства на локалитету Прљуша-Мали Штурац на Руднику, започета су у понедељак, 25. јуна 2018. године, у организацији Археолошког института у Београду, у сарадњи са Музејом рудничко-таковског краја.

Наставак истраживања старих рударских радова из времена енеолита (4300-2200. г.п.н.е.) финансира Министарство културе и информисања РС.  Ископавања ће трајати месец дана, уз велику техничку помоћ предузећа Рудник и флотација „Рудник“ – изјавила је др Драгана Антоновић, руководилац пројекта.

Ана Цицовић

Оставите одговор